Дан: 9. мај 2017.

A JA ONDA – Slobodan Jevremović

A ja onda kad nemam snage, kad nemam vidike, daljine one i onolike da skratim i vratim tebe ovamo, da ne budeš tamo, u kući svega ali bez mene, u sobi pogleda na tebe i mene; a ja onda život protekli, kako da vratim, prošlosti najdraže, tebe povratim, pa šetam i smetam, šapćem i ćutim, … Настави са читањем “A JA ONDA – Slobodan Jevremović”

A ja onda
kad nemam snage,
kad nemam vidike,
daljine one i onolike
da skratim i vratim
tebe ovamo, da ne budeš tamo,
u kući svega ali bez mene,
u sobi pogleda na tebe i mene;
a ja onda
život protekli, kako da vratim,
prošlosti najdraže, tebe povratim,
pa šetam i smetam,
šapćem i ćutim,
slušam i pevam,
i budan sanjam,
i budan spavam,
i jave čekam,
i čekam i čekam…

A ja onda
tvoje najlepše slike
još opet gledam,
i nikom te ja
i neću i ne dam,
a vozovi stižu,
a prevozi stižu,
a datumi idu,
a vremena idu,
a ja onda,
ljubavi moja,
čarobnice moja,
najmila moja,
a ja onda,
a ja…
(Bgd, 09.Maj 2017)

TUNEL – Nena Miljanović

odavno tačnije od prekjuče ili od prekosutra (od kad više ne stvaram pesme i sebe sa tobom u njima) ne čekam više ništa ionako sva moja bolja vremena su iza mene i neće doći propušteni vozovi ni ti s kojim je trebalo proputovati kroz ljubav do poslednje stanice i stranice ne misli da sam prestala … Настави са читањем “TUNEL – Nena Miljanović”

odavno
tačnije od prekjuče
ili od prekosutra
(od kad više ne stvaram pesme
i sebe sa tobom u njima)
ne čekam više ništa
ionako
sva moja bolja vremena su iza mene
i neće doći propušteni vozovi
ni ti
s kojim je trebalo proputovati kroz ljubav
do poslednje stanice
i stranice
ne misli da sam prestala da te volim
i da sam se umorila od čekanja
ne
vek bih još jedan mogla ovako
samo da je nadanja ičemu
ali
umorio se život od mene
i prežalio me je
i ja sam njega
u ovom tunelu stvarnosti
bez tračka svetlosti na kraju
i bez izlaza bar u poeziju
kojom putujem
putujem
od smrti unazad
tebi

NISAM TI BIO – Slobodan Jevremović

Nisam ti bio jastuk za spavanje, nisam ti bio milost za budjenje, nisam ti milovao snove života, ja nisam šaptao glasno te reči, ja nisam kupao te čiste lepote, ni okice tvoje, ni rukice tvoje, ni telo tvoje, najtvoje divote, ja spavao nisam ni voleo nisam, i tebe ni nisam usnama ljubio, ni tvoj sam … Настави са читањем “NISAM TI BIO – Slobodan Jevremović”

Nisam ti bio jastuk za spavanje,
nisam ti bio milost za budjenje,
nisam ti milovao snove života,
ja nisam šaptao glasno te reči,
ja nisam kupao te čiste lepote,
ni okice tvoje, ni rukice tvoje,
ni telo tvoje, najtvoje divote,
ja spavao nisam ni voleo nisam,
i tebe ni nisam usnama ljubio,
ni tvoj sam bio unutar nada
kod tvojih hodanja ka vrhu slobode,
kod tvojih nadanja i stalnih napora
da dodire pamtiš i večnost upoznaš,
sa mnom da vratiš dane mladosti,
kalendar listove prašnjave okreneš,
od davno i juče samo na danas,
za ljubav pa tako veliku saznaš,
i onda da snivaš i onda da spavaš…

Nisam ti bio, još nisam bio,
a kao da jesam.

(Bgd, 04.Maj 2017)