Onda
kada u bespuću prestanu snovi
i tmine zaprete svetlosti sunca
i onda
kada su preduge postale reči
a slova neka i ne postoje
i onda
kada su mirisi kože kao kod ruže
a bedra se sjaje lepotom duše
a ruke dražesni zagrljaj traže
i tebe svu blizu maze i maze,
a grudi lepote me zanosno zovu,
i onda…
I onda
tek onda najviše osetim tebe
i tvoje telo i tvoju lepotu
i onda te volim i mazim i pazim
i prinosim mestu najlepše zvezde
u tmini ovoj veoma da svetli
u ljubavi toploj veoma da voli
i mene da mazi i mene da pazi,
ta zvezda lepote, moj najdraži živote,
ljubavne strasti i pripadanja
sasvim za mene, sasvim za nas,
tolike ljubavi i takvog nadanja
i tebe i mene i isto, za nas…
Onda
i volim te sasvim, strasno i jako,
i volim te nežno, i lepo, polako,
a samo uživam i ja znam sada
da samo su naši vrlo najlepši,
i samo su naši vrlo najdraži,
ti oni naši najsladji, lepotni,
dodiri…
(Bgd, 11. Maj 2017)