U dvorovima saznanja naših,
pa i u holu onog nedorečenja,
na paperju najnežnih ženskih dodira,
ili u snovima, ili na javi,
ja sam ti bio najdraži, pravi
ljubitelj tvojih strofa ljubavi
što precrnu tminu u dane pretvoriše,
što dugo čekane šapate doneše,
a opet, ja ne znam, u snu ili javi…
Spavao sam tvoju lepotu,
voleo sam tebe divnim sutonima,
mazio te stalnu u mokrim jutrima,
pio sam te žedan, dopio te medan,
i opet, ja ne znam, u snu ili javi,
te nesaznane istine naše planete,
ali, ipak, ja stalno, i jesam,
spavao sam te.
(Bgd, 30.Maj 2017)