“Podješ li kad,
ponesi sve
i život moj”
Teški se oblaci nadvili gradom,
kiša se sprema, vetar je jak,
ja daha nemam i znanja nemam,
ja ništa ne znam ni gde si ni šta si,
a veze nema, nigde da saznam
šta se dogadja toliko vreme
sada pre kiše, sada dok dišem
i strepim i čekam na tebe ja.
Daleka moja, mislim i strepim
za tebe veoma brinem sad ja.
I prodje kiša, oblaka nema,
sunce te donelo nazad ka meni,
veza je došla i sve sada radi,
i puno smo rekli o meni i tebi,
objasnili težine i sva nesaznanja,
obećali da to od juče nije ni bilo,
da ono o kiši samo se snilo,
da bolje će biti, uvek će biti,
da još malo čekam na tebe ja.
Sad brišem težine sa svoga lica
i vraćam radost u svoje biće
i jutros sunčani dan već sviće
i vraća ljubav daleku za nas.
A tebi sad kažem i uvek ću reći,
ni juče ni sada, ni danas ni sutra,
ja nikad ti nisam rekao zbogom
ni mislio jesam, ni rekao jesam,
i nikad od mene nećeš ni čuti
da ljubav mi nisi, da život mi nisi,
ni zbogom da kažem,
tebi da kažem,
nikada ja.
Nikada tebi, ljubavi moja,
neću ja zbogom,
niti otići,
nikada ja.
(Bgd, 02.Maj 2017)