Добродошли!
Skidam ponovo teške noći sa tvoga spomenara uspomena, osvetljavam tmine bolova tvojih, pa lečim saznanja da budu lakša, odnosim prevrnuta stabla samoća sa puteva naših davnih saznanja da onda smo mi mogli biti, a nismo, ti sećaš se, tada, u holu sećanja naših lepota osećaja, zbog jednog NE, mi nismo. Još tada smo mogli, a … Настави са читањем “TADA – Slobodan Jevremović”
Skidam ponovo teške noći
sa tvoga spomenara uspomena,
osvetljavam tmine bolova tvojih,
pa lečim saznanja da budu lakša,
odnosim prevrnuta stabla samoća
sa puteva naših davnih saznanja
da onda smo mi mogli biti,
a nismo,
ti sećaš se, tada,
u holu sećanja
naših lepota osećaja,
zbog jednog NE,
mi nismo.
Još tada smo mogli,
a nismo.
(Bgd, 19. Maj 2017)
Ne hodaj oko mene s parolama To što se sebi sviđaš Dok kličeš narodu U bestidnom naletu ambicije Za slavom Tek jedna je više reklama Na bilbordu Ovacije za tvoj ego Za neku godinu ostaće lutke u školama Obezglavljene nacije S trakom preko usana Da ćutke slušaju istoriju koja se nije dogodila Dišu … Настави са читањем “Bunt”
Ne hodaj oko mene s parolama
To što se sebi sviđaš
Dok kličeš narodu
U bestidnom naletu ambicije
Za slavom
Tek jedna je više reklama
Na bilbordu
Ovacije za tvoj ego
Za neku godinu ostaće lutke u školama
Obezglavljene nacije
S trakom preko usana
Da ćutke slušaju istoriju koja se nije dogodila
Dišu
Vole
Mrze po pravilima
Čelične ruke koja ih je sebi prilagodila
Ne maši rečima pred očima
Koje u tami oštrije gledaju
Za neku godinu pisaće tuđim jezicima
A da ni svoj još ne znaju
Takvi ne ginu u žarištu
Samo s odstojanja odslušaju vesti
Dok zure ka zgarištu svojih obećanja
Pod pepelom sasvim zgažene savesti
Na Crvenom trgu crveno sunce niklo je
Bdenje za davne heroje
Poslednje među živima
Ne uzimaj od moga naroda
Da bi ga prodao u bescenje
Kuća se drži na temelju
Čovek na stubovima tradicije
Kada mi dodješ crvena od želja što stid tvoje lepote skidaju i spustiš se na ležaj od trave, na postolje naših uzdaha, i telom mi želje ispuniš i ni zašta ne znaš tog trena, ni pravce odlaska ni povratka, ni ruže tvoje što divno mirišu, pa moje vidike ljubavlju zakloniš i ruke mi podatno i … Настави са читањем “TEK ONDA – Slobodan Jevremović”
Kada mi dodješ crvena od želja
što stid tvoje lepote skidaju
i spustiš se na ležaj od trave,
na postolje naših uzdaha,
i telom mi želje ispuniš
i ni zašta ne znaš tog trena,
ni pravce odlaska ni povratka,
ni ruže tvoje što divno mirišu,
pa moje vidike ljubavlju zakloniš
i ruke mi podatno i nežno miluješ,
tek onda, tog jedinog bezvremena,
ja sasvim biću tvoj.
(Bgd, 18.Maj 2017)