Čujem te u tišini dalekih milovanja veselu, razuzdanu, milosnicu moju, kada ne pričaš o obrisima bola na ostavljenim stazama njihovih pravaca tih krivih ljudi iz drugoga sveta i njihovih grehova nad tvojim svetlom, pa tako ti, moja ranjena, sada mi pričaš, pričaš mi sobom, a ćutiš. Ja čujem ti biće na mojim nemirima, u iskonskoj … Настави са читањем “ČUJEM I ĆUTIM – Slobodan Jevremović”
Čujem te u tišini dalekih milovanja veselu, razuzdanu, milosnicu moju, kada ne pričaš o obrisima bola na ostavljenim stazama njihovih pravaca tih krivih ljudi iz drugoga sveta i njihovih grehova nad tvojim svetlom, pa tako ti, moja ranjena, sada mi pričaš, pričaš mi sobom, a ćutiš.
Ja čujem ti biće na mojim nemirima, u iskonskoj tišini naših lepota, u istini mi sami spas smo našli pod zelenim borom planinske ljubavi, pa ćutimo, a pričamo, a čujemo, ali ćuteći, i sve znamo, mi.
U danima ovih postojanja našeg daljine su ipak iste ostale, prepreke obići treba još negde, ja trudim se, ja molim, daljine odmah da sklonim a pomaka nema, govori tišina, ne čujem reči, svuda mi ječi, al’ ljubav me drži, pa nadu mi pruži tvojim dodirom plavetnog neba u očima plavim i plavom kosom i nežnim … Настави са читањем “NAŠE DALJINE – Slobodan Jevremović”
U danima ovih postojanja našeg daljine su ipak iste ostale, prepreke obići treba još negde, ja trudim se, ja molim, daljine odmah da sklonim a pomaka nema, govori tišina, ne čujem reči, svuda mi ječi, al’ ljubav me drži, pa nadu mi pruži tvojim dodirom plavetnog neba u očima plavim i plavom kosom i nežnim rukama koje me grle, ti snagom pomozi, da sklonim daljinu, potrudi se, dodji u moju blizinu ovih nadanih trena beskrajnog čekanja, tvojeg i mojeg…
VELIČANJE Dok sporo teku oni jako dugi sati, postoji vreme koje ne može da se vrati. Svako vreme određeni osećaj donosi, al’ najjači je kad mnoge ljubav pokosi. Svaki proživljeni tren tada, može biti veliki, no put ka njemu, nekada to može biti daleki. Mnogi se trude da uspeju na tome putu, ali često se … Настави са читањем “VELIČANJE”
VELIČANJE
Veličanje
Dok sporo teku oni jako dugi sati,
postoji vreme koje ne može da se vrati.
Svako vreme određeni osećaj donosi,
al’ najjači je kad mnoge ljubav pokosi.
Svaki proživljeni tren tada, može biti veliki,
no put ka njemu, nekada to može biti daleki.
Mnogi se trude da uspeju na tome putu,
ali često se sapletu na neku muku ljutu.
Birati između ljubavi i stalne sreće,
često svima jeste iskušenje nejveće.
Mnogi su prevareni, da to dvoje idu zajedno,
a vreme pokaže, da to nije baš tako svejedno.
Često ljubav svima jeste teška proba,
pa mnogi mora da je traže sve do groba.
U tome tek nekome, može da se posreći,
ako na tome putu, ne bude neko treći.
Put prave ljubavi uvek jeste bio za dvoje,
a tek tada, sve silne prepreke više ne postoje.
Od tada padaju sve one lažne predstave,
a najjači motiv, osvetli put da se dvoje ne rastave.
Njima više nije bitno ko će više sebi da ugodi,
jer svaki tren, njih na zajednički cilj navodi.
Tada prava ljubav, može da strada i da se žrtvuje,
ali je uvek spremna da veliča, a nikad da umanjuje.
Uzdasima brišeš tamu mojih noći iz godina nevernih brzo proteklih da sad bolje vidim istinu tvoju, da sam ja još odavno imao iskrena davanja lepote duše, tvoje odavne tajne misije i tvojih dalekih strasnih radosti i drhtaja tela skrivene ljubavi, moje u tebi i tvoje u meni, u onim neznanim ponorima i uspeću novom, i … Настави са читањем “LEPOTE DUŠE (BRISANJE TAME) – Slobodan Jevremović”
Uzdasima brišeš tamu mojih noći iz godina nevernih brzo proteklih da sad bolje vidim istinu tvoju, da sam ja još odavno imao iskrena davanja lepote duše, tvoje odavne tajne misije i tvojih dalekih strasnih radosti i drhtaja tela skrivene ljubavi, moje u tebi i tvoje u meni, u onim neznanim ponorima i uspeću novom, i tada još, onda, daleko, tamo…
Uzdasima brišeš tamu mojih noći i bolje vidim da ono odavno imam a nemam.
Ne planiraj sa mnom sigurno sutra Ne traži Obećanja o mirnoj sreći “zauvek” jer Pristaću dok me ljubiš i odreći čim se okrenem Cigansko je i ptičije srce u meni Mnogo neba i oluja mi treba da letim Nema tu prostora za poetese i ljubavnice: Mnogo puta Poetskim radostima iz juče Narugalo mi se uplakano … Настави са читањем “IZ DAHA U DAH – Nena Miljanović”
Ne planiraj sa mnom sigurno sutra
Ne traži
Obećanja o mirnoj sreći “zauvek” jer
Pristaću dok me ljubiš i odreći čim se okrenem
Cigansko je i ptičije srce u meni
Mnogo neba i oluja mi treba da letim
Nema tu prostora za poetese i ljubavnice:
Mnogo puta
Poetskim radostima iz juče
Narugalo mi se uplakano ljubavničko sutra
Mili moj
Sva moja vremena su Danas
Iz dana u dan i iz daha u dah
Ko vinska mušica živim
Na trenutke
Između dva stiha i dva poljupca
Pijana od izmaštanih trenutaka ljubavi
Ne nudi mi
Ništa duže od trena ni trajnije od sna
Pusti me
U dva disanja na tvome uzglavlju
I u snove o ljubavi što u jastuk stanu
Samo u toliko tvoga mogu biti
U više
Prestaću da sanjam i stihujem
I neću biti ptica i Ciganka koja te volela
Dragi moj dragi
Samo u današnji dan i dah verujem
I tebi i sebi
Ne nosi me još U dvorove raja Daleko od daljina Naših, Kada su mladi sačinili Gnezdo I kada su golubovi Obećali jedno iskreno, Sa nadom za dostižno, Obećanje. (Bgd, 25. Maj 2017)
Ne nosi me još U dvorove raja Daleko od daljina Naših, Kada su mladi sačinili Gnezdo I kada su golubovi Obećali jedno iskreno, Sa nadom za dostižno, Obećanje.
Moja sudbino slomljenih krila donesi me jednom do dodira mojih saznanja odavnih o njoj. Ja tebe molim jer nemam što nemam ali što imam odavno u duši otkako nju samo znam. Donesi me sudbino moja slomljenih krila kod nje… (Bgd, 24.Maj 2017)
Moja sudbino slomljenih krila donesi me jednom do dodira mojih saznanja odavnih o njoj.
Ja tebe molim jer nemam što nemam ali što imam odavno u duši otkako nju samo znam.
Na mladosti utisnutoj u naše osmehe kad bili smo sasvim i svoji i naši dok su daljine nepostojane bile a osmesi radosnih reči na nama, a osmesi, onda… Pa bezizlaze u izlazu našli, u najvećem drugarstvu iskrenosti, dobrote razumne i do danas naše i ljubav nepomenuta da nikog ne povredi, u susrete poznatih tad pretvorena, … Настави са читањем “ONDA – Slobodan Jevremović”
Na mladosti utisnutoj u naše osmehe kad bili smo sasvim i svoji i naši dok su daljine nepostojane bile a osmesi radosnih reči na nama, a osmesi, onda…
Pa bezizlaze u izlazu našli, u najvećem drugarstvu iskrenosti, dobrote razumne i do danas naše i ljubav nepomenuta da nikog ne povredi, u susrete poznatih tad pretvorena, ta ljubav, do danas, onda…
I ružu crvenu kao što voliš jednoga dana dao sam tebi negde u gradu prošlosti tvoje, vremena onih davno proteklih, setio danas na to ja jesam na krilima nade i naših saznanja, na poklon tebi, jednoga dana, onda…
Pre mojih lutanja i pre daljina, pre vozova, vozila, ulica, staza, tudjih gradova, mora i brodova i stranih lica i stranih kreveta, pre drugih i uvek pre onih drugih, što uzalud hteli su tvoji da budu, ja ružu sam dao, tebi, onda…
У сусрет предстојећим Видовданским свечаностима у Граду Крушевцу, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ представиће грађанима Крушевца песнике из градова Србије са којима има одличну сарадњу. Прво у низу ПЕСНИЧКИХ СУСРЕТАЊА, биће 29.05.2017. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту када ће се сусрести песници из Прокупља и Крушевца. За Прокупље ће наступити чланови Књижевног друштва … Настави са читањем “Песничка сусретања у Крушевачком позоришту: Прокупље-Крушевац”
У сусрет предстојећим Видовданским свечаностима у Граду Крушевцу, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ представиће грађанима Крушевца песнике из градова Србије са којима има одличну сарадњу. Прво у низу ПЕСНИЧКИХ СУСРЕТАЊА, биће 29.05.2017. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту када ће се сусрести песници из Прокупља и Крушевца. За Прокупље ће наступити чланови Књижевног друштва “Раде Драинац”, а за Крушевац чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Да све не буде поезија постараће се na клавиру Марија Вујић, ученица Средње музичке школе Стеван Христић из Крушевца.
Ja sunca nemam A po suncu hodam, Ne osećam početke Ne mislim na završetke Ljubavi naše velike Ljubavi tvoje najdraže, Pa za sebe ne znam Niti ja budan sanjam, Niti da l’ uopšte spavam Kada ljubav nam brane Kada uzimaju nade, Ne daju nam maći, Ne daju te naći… I ne znam za dalje I … Настави са читањем “SLOM – Slobodan Jevremović”
Ja sunca nemam A po suncu hodam, Ne osećam početke Ne mislim na završetke Ljubavi naše velike Ljubavi tvoje najdraže, Pa za sebe ne znam Niti ja budan sanjam, Niti da l’ uopšte spavam Kada ljubav nam brane Kada uzimaju nade, Ne daju nam maći, Ne daju te naći…
I ne znam za dalje I ne znam za juče I duša mi drema I onda me nema, Ja borim se hrabro Al’ tebi sam bolan I snage ja nemam Da prebrodim neman I ne mogu to sam. Pa sada se setim I kunem se svetim Da to je već sada, Najdraža moja, Voljena moja, Najmila moja, Jedina moja, Radosti moja, Ta bolna tuga Zove se upravo Slom.
