ВРЕМЕ СПОЗНАЈЕ – КОЗИЋ САША

Ходам полако

улицама мога живота.

Јесен је.

Чекам хладне јесење кише,

да ме напокон отрезне, и оперу Сву штроку,

накупљену и насталу у мом походу

ка врху

замишљене пирамиде успеха.

Све ће нестати када одем.

Пукнуће као маслачак

на ветру.

Промена ће бити велике

Ко ме знао , неће више.

Ко ме није знао , заболе га.

И увек је тако,

када дође време спознаје…..

Пријатеља нигде нема.

Не постоје

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić