Ponovo oslobođena
Kad krene nevreme,
kad krenu oluje i kiše,
snagom volje i svesti
neću te pustiti u moj život više.
Biće to dan osvešćenja,
dan kad se moj život iz korena menja.
Slaviću tada svoje novo rođenje,
svoje od tebe oslobođenje.
Mnogo si mi bola,
mnogo tuge dao,
a sreću
i osmehe u isto vreme otimao.
Shvatila sam najzad
da vredim,
da sam samo malko zalutala
i putem ka tebi od sebe odlutala.
Vraćam se sada,
nek pada kiša,
nek oluje nose moje nemire.
Snagom razuma i svesti
okrećem ti leđa i gledam u pravcu sunca,
brišem te bez kajanja iz mog srca.
Dignute glave, i nije kasno
da sebe zagrlim,
da sebe utešim,
da je život škola i da imam i ja pravo da grešim.
Ponovo rođena
će biti srećna i oslobođena.
