Koraci u oluji
Opet me muče slutnje.
Zvezdanim nebom,
moje oluje tutnje,
Čuješ li kakvo se
nevreme sprema,
U vreme bez vremena ,
kad te nema.
Opet me muče
slutnje kako ću ?
Šta ću ?
Nemam od koga
pomoć da tražim ,da li
od dobrih prijatelja lažnih?
Skrivam u duši
I bar to mogu ,
neću da čuješ ni ti a ni oni
oluje i nemire,jer samo su moji.
Slutim nestalii su u vremenu koraci tvoji
Kako ću dalje?
šta ću?
pitam se…
Pružaju li pomoć
prijatelji lažni?
Slutnje su samo u mojoj glavl.
Oluje i nemiri
su mi prijatelji pravi.
Osećam da se moj
poraz već slavi.
Kako je meni
niko ne mari.
Kad tebe nema,
kako ću ?
Šta ću?
Slutnje me gone да
i ja nestaću.
Da se sklonim
od prijatelja lažnih моraću.
Zvezdano nebo
pruža mi ruku ,
kao da zna za moju muku .
Kasno je a ja i dalje
raspoznajem tvoje
korake po zvuku .
Skrivam u duši te zvuke
patnje koje su zbog tebe ,
ni ti ni oni niste uz mene.
Ne tražim puno ,
samo da shvatim kako ću
tvoj korak sebi da vratim?
