Посматрам све око себе , и губим се мислима . Расквашеног јутра , суморне, улепшане истине .
Губим се у просторима моје прикривене стварности , у ружној учмалости , закопаној дубоко у прошлости свих пролазних фатаморгана .
Моја савршена , успавана стварност која полако, годинама убија моје снове пуне алкохола и пијаних прича из детињства .
Моје промашене животне приче , пунe чемера , лажних пријатеља , испијеног пива и кошмарних снова .
И вечите туге…мога Ја .
(Прочитано: 19 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.103.213 пута)
