PESMA MESECA DECEMBRA 2024. po izboru Ljiljane Tamburić
Izabrati najbolju pesmu od objavljenih pesama na našem sajtu za decembar mesec, bio je jedan težak i nezahvalan posao… Nikada nije bilo više dobrih pesama počev od naših “starih” članova pa do onih koji su tek počeli svojom divnom poezijom da ulepšavaju redove ove naše pesmarice i da nam daruju svoje emocije i pruže nam priliku da ih što bolje upoznamo. Jedna od takvih pesnikinja je i Svetlana Tadić, čiju sam pesmu ovog puta po svom osećaju izabrala.
KRUG
Jednom je davno, strmoglavo sa oblaka pala
U hiljade se komadica razbila
Sve izgubila a sve dala
Pamti za navek, kako je ustajala
Rane brojila, krvlju zemlju crnu pojila
Jednom je davno bilo
Ponoviti se neće, obećala je sebi
Ništa vidjeno i doživljeno toga
vredno biti neće
Lekcije se najteže kroz zadnje krugove pakla uče
Danas, juče
Slomljena duša kad za zrakom svetla vapi
A udarci života bivaju stvarno prejaki
Ili zube stisneš, ustaneš
Ili trajno potoneš
Jednom je skrsena bila
Jednom sasekli su joj krila
Jedna je nepoznata ruka našla
Ranjenu, slomljenu, mukama preklanu
Ne pitajući ništa ta ju je ruka
spasla
I sada, u sećanju bol taj traje
Srce mozgu za zaborav, dozvolu ne daje
Dok nasmejana igra i životu peva
Zna
Pamti
Oseća
Njena je ruka sada nekome spas
Njeno je srce za pravdu tas
I njena duša nekome utočište
Tako to život traži
Tako kosmos ište
Krug se čarobni neprestano vrti
Samo beskrajnom ljubavlju
I čeličnom voljnom moze se protiv smrti
Te crne, teške zloslutnice, sto
slabost po svetu traži,
što predaju ište
Podigni glavu, ozari lice
Bol neka para, nek kida
Ne može ti ništa
Jer posle svega ni ti nisi ista
Oreol ljubav oko tebe blista
Duša radošcu diše
Život je ovaj
Red sunca
Red kiše.
Svetlana Tadić
СА ЛИПОМ СУ НЕСТАЛИ БОЕМИ *Драгојло Јовић
СА ЛИПОМ СУ НЕСТАЛИ БОЕМИ
Хеј крчмару стари, `ајд донеси пића,
Сети се прошлих дана и ових младића,
Којима си некад у рана сванућа
Причао на уво где је коме кућа.
Тридесет је лета прошло као дан,
Лагано нас гледаш, питаш се и сам,
Зашто нам од бора изгужвана лица,
Кад то време уби, младост ноћних птица.
Живот нас је однео на све стране света,
Видели се нисмо много, много лета,
Ал`смо сетно веровали да нас липа стара чека,
Бар само још једном, са мирисом њеног цвета.
Сада више липе нема, а ни њеног дивног лада,
Све је нешто измешано, липе секу зарад зграда,
А не знају да је с липом нестала и душа наша,
Где чекасмо зоре ране, све уз звуке тамбураша.
`Ајд још ноћас, друже стари, цимни струну на гитари,
Да певамо песму нашу о другару тамбурашу,
Налиј чаше другарима што их сутра бити неће,
Јер у овом новом веку за боеме нема среће.
Сад се друге песме чују, девојчурци подврискују,
Блуд се шири на све стране, пију се гуаране,
Европејске песме пишу, хоће душу да избришу,
А времена добра стара, у прошлом су веку стала.
`Ајд у здравље моји стари, попијте још коју чашу,
Јер већ сутра неки други испијаће за душу нашу.
Друга пића троваће им младалачки ум и вене,
А тек нека песма стара сетиће их на боеме.
__________________________________
Песма посвећена боемима кафане ЛИПОВ ЛАД.
ЉУБАВ И ВИНО 2025. – Резултати и Конкурс
Аудио снимак Марко Вишњић КЦК
Музички део програма (обрада Љубодраг Обрадовић)
У Белој сали КЦК у Крушевцу, 14. 2. 2025. године у 17:00 часова одржан је поетско-музички програм “ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2025”. Прогласили смо најбоље песме на конкурсу у програму који су водили песници Милосав Ђукић Ђука, Данијела Јевремовић и Љубодраг Обрадовић. За музички тренутак били су задужени: Магдалена Ђукић, Љубиша Боровац и Иван Ђукић Ђука. Манифестацију је основао Живорад Милановић Маки, академски сликар, још 2008. године. У наставку погледајте и чујте како је то било, а детаље о победницима манифестације погледајте у наставку овог чланка. /Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ./
Видео снимак Славиша Паунковић
Видео (други угао) Љубодраг Обрадовић
Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО 2025. – Резултати и Конкурс”
НЕМА ТЕ
Нема те, а тако сам те жељна,
нема те у додиру ветра што ноћ доноси,
ни у звуку лишћа које шапуће твоје име.
Нема те у години која остаје иза нас,
нити у новој што несигурно долази.
Нема твог присуства у јутру што буди,
ни у тишини што срце ми стеже.
Нема те у погледу што тражи траг,
ни у мирису прошлих дана што носе твоје сенке.
А тако бих желела,
да си ту, у мом свету без боја,
да твоје руке врате топлину зиме,
да твој осмех испуни тишину ноћи.
Нема те, али у мени живиш,
у сваком уздаху, у свакој сузи.
И док те тражим у корацима живота,
знам да си негде…
увек део мене, у времену што нас спаја.
NA CERU-Miroslav Krnjeta
Germani i Huni navalili
preko Drine
na Srbiju
Kajzerove armije marširaju
sve zapalili
gaze polja dedovine
Pali Mačvu kolje Cer
ta prokleta
carska zver
Srpski pešak bajonetom
pored Drine
juriša za Srbiju gine
Topovi urliču švabo
stani
na Ceru se Srbija
brani
Udaraju kajzerove glave
ne damo dušmanu
barjak svetog Save
Srbin peva na položaju
branim pravoslavna zvona
i majku Srbiju
Puška iz rova sa Cera
grmi
niko ne može Srbiju
da slomi
ДЕО ТЕЛА ТВОГ – Иво Торбица
ДЕО ТЕЛА ТВОГ
На младој трави, испод крошње старог храста
Лежим на голим и миришљавим грудима твојим
Ове дуге летње ноћи желим бити део тела твог
Док нам постељу краси рамонда љубичаста
Прсти су већ на дугој и баршунастој коси твојој
И уснама милујем младеже по дугом врату
Подижем ти хаљину и додирујем ноге и колена
Kоја су сувише дуго била у бурној машти мојој
Опијени страстима, уживамо у љубавном чину
Не марећи много за пролазнике и гласове наше
Од узбуђења, почињемо обоје да дрхтимо
Покрећући све жеље, снове и емотивну лавину!
МОЈА СИ МУЗИКА – Иво Торбица
МОЈА СИ МУЗИKА
Моја си сена, сунце на крају тунела,
Све оно што ми вољу за животом даје,
Спас, када у дрхтајима изостану речи,
Kада ми неки сиви дани наврате у одаје.
Непресушан си извор, за којим тело жуди,
Док посматрам бљесак у очима твојим.
Вечна си ватра, која у грудима ми гори,
Ведра боја, којом небо и стазе бојим.
Моја си музика, чувар свих снова наших.
Пољуби ме. За обоје имам један план –
Желим да будеш краљица ове топле ноћи,
И лице наслоним на твој врат, груди и длан.
Ноћас је нападао снег – Саша Козић
Ноћас је нападао снег
Ноћас је нападао снег,
на улицама лед,
хладно је.
Фијуче ветар кроз
голе гране,
скидајући пахуље са
њих.
Деца се радују,
улице су стазе за
санкање.
Пролазници ставили
руке у џепове,
јакни и капута
пазећи, како иду,
да не падну.
На дну улице Снешко,
са плавом шерпом на
глави,
смејући се, гледа
пролазнике
што силазе.
ХАИКУ-Здравка Пап
у жељи
спознадох истину-
направих рез
изнедрење-
за слику пред очима
тражим благослов
у дојави
нимало нема истине –
погрешан дојам
смех до суза-
за уста се лепи
медени колач
искреност-
дође крај лагању
бар ко две душе
вашарски метеж-
након циљаног пуцња
паде лутка
са звучника
одзвања молитва-
у сали јецај
обиље звезда
скупљених у шаци
однесе магла
игра ветра
и кошуље на жици-
дете у трку
дивља јабука
на увелој грани
скупи ми уста
миришу булке
у сну летње ноћи-
штипам образе
у црној ноћи
заставом победе
склапам очи