Добродошли!
ОТИШЛИ СУ…
Остале су празне куће и дворишта у корову.
А огњиште није вруће и не пече нико проју.
Ветрови селом дувају, на крову цреп се ломи.
Пси за газдом завијају, нема никог’ да их удоми.
Заруделе трешње ране, нема никог’ да их бере.
На њих слећу само вране, нема оних што им бране.
Њиве неоране стоје, све је парлог и врзина.
Блата се путеви боје, нас горка чека судбина.
РОМАНТИЗАМ И СЛОБОДА
Евидентно је да је претечи слободе у уметности романтизам отворио сва врата, али не мора значити да кад одшкринeмо врата нисмо најсигурнији да није ушао и талог или прљавштина, тако је романтизам у почетку изнедрио нову снагу да би се претворио у неку врсту самовоље као производ слабости. „СВАКО ВРЕМЕ НОСИ СВОЈЕ БРЕМЕ“. Данас је навала таквих самопрозваних песничких дела, када се појаве на светлу дана, не разликују се од пмфлета или насумице разбацаних речи. Неко је рекао да свака глупост има свог предходника, на крају античких времена имамо појаву када су неке појединце занимала стварања огледалских поема, када је стиховима даван облик предмета.
Настави са читањем “РОМАНТИЗАМ И СЛОБОДА – Андреја Ђ. Врањеш”
ЖАЛ
Неће да буде квалитет песме,
не умем да пишем љубавне…
Дуго… Баш дуго
нисам умела да заволим…
Да ли то значи да се
једном воли…
Ако се не зове тако
требаће дуго да волим лудо…
Процес би био дуг…
Али ја сада волим,
да ми од те фајде
песма има квалитет…
Квантитет је за љубав ЗЛО… Настави са читањем “ЖАЛ – Мирјана Јана Бајић”
НЕ ВЕРУЈ
Не веруј ако кажем
да сам те заборавила.
То су реци утехе,
у своме гнезду бих те свила.
Када би моје срце
могло да проговори
рекло бих ти истину:
Да те моја душа воли.
Покушавам да нађем речи за све ово данас што ми се догађа . У неком вртлогу пролазим кроз догађаје пуне светлости преливене из ниски бисера пуних историје , који пролазе у мимоходу покрај мене . Стварајући догађаје сличне творевини ниских страсти , обливених крвљу револуционара . Који маштају о рекама које се сливају узводно од насипа и бездана туге . Сви пролази кроз вечност датирају одавно , пуни су свирепе истине вечитих сањара истинске правде , старих Римљана који праве хаос ради хаоса . Сличан данашњим шетачима Демократије . Све наше ветрењаче су иза брда , чекају долазак праве енергије за све нас који ћутимо .
Vetar mi u kosi zastao
dah u uzdahu
srce se sakrilo u suzu
pitaš me
da li je tako bilo
sve se moje u tebi sakrilo
skupilo
bolno uz dušu ti se privilo
da suzi
da ćuti
na predjašni život da se ljuti
što je bez tebe bivao
budući da sanja
stidom da želje prikriva
bivalo je ponekad
da i nemoguće biva
slutiš koliko s’ tobom
sam živa
a pamtiš i da mrtva sam bila
da našao si me spaljenih krila
hoće li biti opet da biva
da ruka u kosi poput vetra zastane
da duše se dve u večnost jednu nastane
pitaš me
da li tako je bilo
ili ti je proleće jesen nastanilo
dahom u grudima
grumen kamene tuge razbilo
pa bilo prokucalo
odskočilo
pitam te da li je i u tebi živo
a bivalo je da je bilo
da proleti i spaljeno
da ustane zgaženo
Oživi umrlo
bivalo je da je bilo
u belegu malom sve se skrilo
pod desnim bedrom
tu malo levo
gde te ćutanje moje
u tajnu uvelo
zaključalo
zasanjalo
za zauvek ostavilo.
БОЖИЋ БЕСКУЋНИКА
У тишини на утрини два сирома ватру пале
Од храстових голих грана и по мало лишћа жута
Богу хвала, сутра зором, са весељем Божић славе
Обојица вером светом, руком божјом додирнута.
Ватра се до неба диже, жишке лете под небеса
Док језици од пламена месечево лице прже
Нека језа и хладноћа, груди ових људи стреса
Анђеоска нежна крила у животу још их држе.
Верују у једног Христа и рођење сад му славе
Знајући да живот даде да се људи спасу греха
И он ништа не имаде, роди се на шаци сламе
Ал постаде за род људски вера, нада и утеха.
Син и отац загледани у ватру што живот значи
Без чеснице и кољива дочекаће дан најдражи
Отац сину сузу брише- Сине мили, ти не плачи
Сутра ће нам бити боље, Бог ће срца да оснажи.
Остали су без ичега, протерани са свог прага
Надају се да ће једном можда тамо да се врате
Да не траже себи место од немила до недрага
Трудећи се да истрају, Исусове стопе прате.
Кад угасну звезде сјајне и зазвоне звона снажно
Нова нада напуниће радошћу и надом душе
Топла кућа, храна, пиће – не треба да буде важно
јер Божић је дан почетка чекања на Васкрснуће.
Љиљана Тамбурић
СРЕЋНО БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ !
Уредник сајта Љубодраг Обрадовић
Док дух Православља са истока руди
отвара се небо, сву природу буди.
Пренуше се реке, брда и долине,
разбудише спокој царице тишине!
Кроз облаке снене заискрише звезде,
на коњима силним Архангели језде…
И док плам небесни у очима блиста
Херувимска песма зари срца чиста.
Заруђена поноћ чежњом затрепери,
Српски народ моли огрезо у вери
да благодат с неба на њега се спусти.
Сред молитве смерне глас нежни изусти:
Хвала теби Оче, хвала Неимару
на предивној ноћи и најлепшем дару.
Хвала теби што си на земљи у води…
Прослављамо Божић кад Христос се роди!
Захвални смо теби Богомајко света
на рођењу Христа, небеског детета,
што душама грешним пронашла си лека.
Ми сада у Богу славимо човека!
У небеском пламу месечине сјајне
заискрио занос љубави бескрајне.
Заблистале звезде у злаћаном руху.
Слава Оцу, Сину и Светоме Духу!
Kao sablast što se od svetlosti skriva
utkana u noći čuči sve do zore
ko jesenja kiša što se nežno sliva
čekaću u bašti noćas pod prozore
Tu pod vedrim nebom ko pod plaštom čoje
opijen lepotom oktobarske noći
bićeš nešto sveto, nešto samo moje
nežna vila bez koje ja neću moći
A mesec će noćas tim čarobni sjajem
otkriti lepotu nevinosti tvoje
milovaću tebe nežnim zagrljajem
čuvaću te kao dragoceno, svoje
I do zore rane ostaćemo sami
tu pod vedrim nebom ko pod plaštom čoje
šćućureni sami u blaženoj tami
bićeš nešto sveto, nešto samo moje.
autor
Jovica N. Đorđević
04.01.2025g.
