Добродошли!
Sumnjivo mi sve i tebe što gledam
I ne znam čemu si i ne znam na čemu si
I koji ti je recept a koja dijagnoza
Ispravni ljudi u omotima pesnici kokte i boza
Da sam žena kao majka bih se bar ostvario
Da sam slepac davno bih se oženio
Da sam u vinklu ne bih besneo i penio
Živim patetično u danima prošle veze
Osećaj je tako usrano nepovratan tako bezveze
Nastavljajući jurnjavu k provaliji
Tu i tamo prošetavši obraz po avliji
Asfaltu Kaldrmi Prokletiji
Betonskoj osnovi našega života
Praveći se manji nego što jesam
I veći nego što mogu biti
Jel ima repriza majke ti
Moj te Video Bog te Video
Lepota će upropastiti svet
U nekom izvrnutom smislu
Ne znam kako ali čini mi se da sam u pravu
Nisam došao da se svađam
Došao sam da vidim
Samo mi se ne dopada ono što mi je ispred vida
Taman steknem dobar utisak kad ono gnjida
Tako uspravno stoje kao da su osigurani od stida
Samo da sutra dođe što pre
Samo da šmrk dođe na crte
Doleti preleti obleti
Svi smo glasni i svi smo amandman peti
Duplirano letovanje a socijalno kukanje
Puvanje muvanje muvanje puvanje
Usta su nam puna klasike
Skidanje gaća i gruvanje
Nemam grižu savesti osećam nešto drugo jebeno prokleto
Nešto slično neodređeno
Bolesno dosadno neuređeno
Vratićemo se mi na grane
Da udaramo kokosom o glave ponovo
Samo ne znam šta ćemo sa tolikim košuljama
grbovima petokrakama
Kozacima kozama partizanima kurtizanama komunistima bozama
Koga još zabole kurac šta će to biti s nama
Uhvatili smo u sef suštinu a šifra nam se izgubila
Negde daleko dalje od bližeg da ne mož biti
Da li smo Avari Vendeti ili Skiti
Ako ne znaš šta ti je bilo znaš šta će ti biti
Da li ja dunju ili će ona mene popiti
Šta će se desiti
Koja će se sela poplaviti
Ko će koga ubiti
Secirati spakovati skembati
Škembići Dr. Džekil i Rembranti
Sunovrati prevrati
Ako se ispovraćam da li ću makar dušu povratiti
Ali avaj ali Avala
Ja ne volim da povraćam
Niti da ikome išta vraćam
Što mu nije pravedno oteto
Možda nisam poznavao Jotku i Petu, Arkana i Al Paćina
Ali sam bio drtina
Belosvetska baraba
Ne moraš mi opraštati bože
Ne smatram se za raba
Džaba smo krečili al još stoji farba
No nama se još ne menja boja
Još dižemo spratove
Još postimo i lomimo vratove
Još idemo u crne svatove
Ne čujemo batove
Osvićemo osvećeni i sveži
Sve manjeg tereta a sve više teži
Uljudni smo kezimo se no nama se reži
Glancamo osmeh iz profila
Turaka nema sami sebi sečemo krila
“Време за љубав”
Безброј неизговорених речи
крије се у мени.
А ја пажљиво бирам
које ћу ти рећи,
да не би посумњала.
Пригушујем срце своје,
да у загрљају
не би осетила колико
јако куца
и колико те воли.
Понекад свака нада утихне.
Страх ми обузме груди
и плашим се,
да је ово чекање
било безнадежно
и да сам сваку срећу
преувеличао.
Док ме ти гледаш,
а ни не слутиш,
како се у мени
војске спаса колебају.
Не бринеш се ти,
јер знаш
да ћу увек стајати са стране
и бити ту кад ти затребам.
Ја ћу увек бити на последњој станици,
носићу твој пртљаг прошлости
и колико год ми био тежак,
нећу се жалити.
Тај воз често промени правац,
па ми те одведе,
далеко од мене.
Остављаш ми осмех и пољубац
и свесно одлазиш.
Али знам,
када те сви разочарају,
вратићеш се
и даћеш ми мало наде,
која може опет да ме потпали.
Па да горим за жељом
да ме једног дана
твоје усне дотакну,
без икаквог разлога.
Да ми се осмехнеш онако благо
И да се у теби створи место за мене.
Једна карта, без повратка
Да отпутујемо заједно негде
мислима….
Тиме да се моја страдања заврше
и да сви певају у наше име.
Нека престане моја стрепња.
Нема се времена за то.
Сада је време за љубав.
Лука Кијачић
Kažu,otišao si na neko bolje mesto
U neki bolji svet
Bolji od ovog kojim mi hodimo…
Šta da ti kažem
Kad znaš da ja ne verujem u to
Da mislim da bolji svet
Od ovog ne postoji …
Kako da verujem
Kad svi plačemo kad neko ode
U taj bolji svet
Kad nam svima žao kad neko tamo ode
Kako da verujem
Kad nam bol razdire dušu
Suza lagano iz očiju klizi
Obrazi mokri od tuge…
Možda je i istina
Ali meni je draži ovaj naš
Po kom hodimo
Ovaj koji nam mnogo muka zadaje
Ovaj gde se gledamo u oči
Gde jedni druge grlimo i ljubimo
Slavimo i tugujemo
Pijemo vino,ti špricer,ja bambus
Kažu,otišao si na bolje mesto
A,zašto svi tugujemo
Zašto nismo zbog tebe srećni
Zašto ti ne poželimo srećan put
Možda i postoji nešto bolje
Ko što neki kažu
Ali meni je ovaj draži
I voleo BiH da nisi otišao tamo
Da niko ne mora nikad da ode tamo
Za to uvek ima vreme…
Ali,otišao si
Ti i mnogi drugi
Na put u taj bolji svet
Put odakle povratka nema
Nikada…
Poslednji pozdrav,ujče
I pozdravi mi tamo tatu
Kad ga vidiš…
НАША НОЋ – РАМОНА
Поглед у ноћ без звезда беше дуг
у сећању оно засија, плану, оживи…
као оно време, као она ноћ – НАША НОЋ
у којој се није наслућивала коб јутра.
Из ока у ноћ кану суза успомена
кроз таму
кроз дуг, болан уздах
кроз прашину у испуцалу земљу.
Живех кроз оживљена сећања на НАШУ НОЋ
и проклињах свануће које ће однети све:
сећања стара и нова
и ништа ми од нас остати неће.
Али суза, као кап благодатне пролећне кише,
нисам видео, нисам знао… нисам ни слутио
да је на сасушени цвет РАМОНЕ канула и…
сећања постадоше бујна, жива, ватрена и стварна
…као РАМОНА након многих година заборава.
Дуле Пауновић
19. 09. 2021. год.