Категорија: Uncategorized

Сунце моје

И када је мрачно,
ти сванеш.
Сваког јутра
поново се рађаш,
а са тобом роди се
и моја нада,
Сунце моје.
Ти си излаз
који ми се нуди
и када добијам
и када губим,
Сунце моје.
Твоја топлина
мене буди
и смирује
када ми срце луди.
Сунце моје,
Без тебе је било мрачно.
Ноћу си ми недостајала.
Падао сам,
био сам нејак.
Све олује
које су дуго трајале
ти си прекинула,
Сунце моје.
Зраке твоје љубим
и отварам ти прозоре
свог живота.
Ти си вечност,
Сунце моје.
Ти си извор живота
моје љубави
и мојих надања.
Ти си пристаниште
мојих снова
и место одакле
све почиње,
али где љубав нема краја
и вечно траје.
Сунце моје,
моја угрејана
и топла душа
воли те.
Лука Кијачић

ПТИЦЕ

ПТИЦЕ

Јато грабљивих, гладних, изгладнелих птица
црних, сивих, белих… неуморно кружи, надлеће
над рањеном душом и телом, чини се – на издисају
и већ осећам њихову топлоту и сладуњави задах.

Клепет и све слабији замаси разнобојних крила,
у немоћи и посустајању, доносе ми пријатну свежину,
наду да ће ускоро доћи дуго, дуго жељени крај
без сећања, наде, бола, непрекидне стрепње…

Црне, грактаве и гладне птице само су весници смрти
после њиховог крвавог пира, не остаје ништа:
ни бол, ни патња, ни успомене, ни зебња од непознатог,
наступа вечност материје без свести и осећања.

Сиве, често нечујне птице, безболно улете у тело,
свијају гнезда, полажу покварена јаја за будућност
и једнога дана, у тренутку среће, без најаве и бола,
излегне се нешто злокобно, не знаш шта…

али нема више сигурних осећања, веселих и лепих снова,
оних што тумачиш као наду за лепшу будућност, живот…
Све постаје сумња, живот у сновима – коб, која је у теби
и живот постаје ружан сан -коб- негација тебе и њега.

Беле птице су најлепше, неупадљиве у плаветнилу неба,
често и невидљиве – смо круже и само одлете… у тишини
да ти заметну траг, крећеш погрешним путем – кобним путем
и страдаш, у вртлогу истине и правих путева -ЗБОГ ТВОЈИХ ПТИЦА.

Дуле Пауновић
25. 09.2021.год.

Живот без љубави… Миладиновић Сандра

 

 

 

ЖИВОТ БЕЗ ЉУБАВИ

Да нема снова не бих те знала
Без вере ја бих давно заспала
Свакодневица би ме опила тихо
Очи без сјаја, без смисла мисао!

И шетала бих као по жици
Док испод амбис дубоки зјапи
Да нема тебе били би исти
Ко пресликани сви моји дани…

Нестала бих увек кад прођеш
Да својим гласом дан ми обојиш
Знам не би могла то да поднесеш
Што и не слутим ни да постојиш

А мој би осмех ко привиђење
Остао безначајан за свету слику
Што воли вечност и бит те жене
Где снена дише у вечном лику…

Овако дани с’ тобом су дражи
И кад су олујни и тако болни
Да нема тебе многи би знали
Да нисам жива, и не постојим…

Баш као они!!!!

Сандра Сања Мајра Миладиновић

Kaže udario me jer sam mu rekao jebo te otac

Kaže udario me jer sam mu rekao jebo te otac

E pa jebo ga još hiljadu puta

Ne idem ja ka tebi

To ide rakija ljuta

Ličnost bez ličnosti

Ja sa sobom neimam sličnosti

I ne krivim devedesete za to

Ni Slobu ni Đikija

Imam simpatije prema Hitleru

Ali kakve to veze sa njegovim delom ima

Nisam skins i nisam cigan al crn sam i nula

Idite u crkvu i držitem se svojih preambula

Volim Partizan ne volim Zvezdu al njih voli Hajduk Kula

Ćele Kula Miljković Desanka

Lektirus Bećković ministar Srećković

 

Sad sve moramo jer ništa nismo morali

Sad sve moramo jer ništa nismo morali

Da nismo malo bolesni

Da nismo malo robusni

Da nismo previše otpusni lista

Ne zovi me tako zovem se Miloš ne zovem se Rista

Ni Ristić ni Rile ni Gile

Ja se zovem Zoran

Ja se zovem Zoran

Ja se zovem Zoran

Zora sviće svaki dan

Ja se zovem Goran

Ja se zovem Goran

Ja se zovem Goran

Gori mi je svaki dan

 

Presipam pretapam prenosim

Presipam pretapam prenosim

Ne bih želeo da sam kap u rosi

Niti mi je romantično da idemo bosi

Oduvek sam bos i tries godina idem u gaćama

Hodajući od jednog do drugog zida sobe

Kidajući otvarače i nalepnice s flaša

Putajući koliko još imam da ne popijem

Da živim da izlazim da se bijem

Da glumim muflona Štoglju sa šalom oko vrata

Školovanog Zanzibara uglednog idiota

Svašta mi se po glavi mota

Što mi reče neko Ja ne bih brate bio u tvome mozgu

Slušam Koltrejna a drkam na Rozgu