Наратор Милинко Миле Васиљевић – У ВАТРИ – Љубодраг Обрадовић


 


audio verzija

У ВАТРИ…

У ватри
растућег таласа
гори пена сунчева заласка.
Остани ту, малена…

Остани ту, на обали,
блиска ми у трави
и кад ноћ сунце поплави,
руку на чело ми стави.

Река ће да тече,
жубор шумове да упија
и док пољем плови вече,
љубав наша има да сија.

И би нам лепо,
и срећу нађох,
али за кратко!
Чим свану прво јутро,
на своју страну,
оде свако.

Оста поврљана трава
и плач забадава…
Идиле нема више!
У грудима
туга бол ствара,
а љубомора бес њише.

Настави са читањем “Наратор Милинко Миле Васиљевић – У ВАТРИ – Љубодраг Обрадовић”

СУДБА – Душан Комазец

Одувек ме прати зло минулих дана,
попут туге, која у бесаној ноћи
нежно затрепери као суза рана,
што крене, а не зна којом стазом поћи.

Залуд је што хоћу судбу да променим
и у жару битке пун сам жеља, хтења…
Иако понекад њене моћи пленим,
осећам да ипак она мене мења!

Сам, као тишина у залеђу мора
пребројавам боле, што сећања буде
на поразе давне и свитања зора,
због облака које никад не заруде.

Сустиже ме време неких сурих дана.
Залуд душа смерна праскозорја иште,
кад у судњем дану од вечности ткана
све прекриће тама, прах и пепелиште???