Категорија: Uncategorized

UZ NIJANSE BEZBOJNE INFUZIJE – Mirko Popović

 

 

Pred san dojmio me
šapat trave što se kao val
ulijeva u bolničku sobu
Ne znam zašto ga
ne željeh pokositi
niti utišati niti zašto se sjetih
ljubavnog pisma
od prije mnogo godina
kojeg je u jednoj
od zaboravljenih ladica
izbrusilo beznađe
U nedostatku cigareta
i u navali glasne tišine
među bijelim zidovima
melankolično ga ispratih
među zvjezde
da ozvuče te nenapojene
jalove priče

Настави са читањем “UZ NIJANSE BEZBOJNE INFUZIJE – Mirko Popović”

БОГУ

БОГУ

Милијарде милијарди светлосних година

бесконачост су…

или, безпросторност- негација простора.

Милијарде милијарди година

вечност су…

или, безвременост -негација времена.

Занесен својим неразумљивим стварањем негација

плановима и судбинама свих нас

заборавио си безименог човека

са осећањима, радостима, болом, страховима….

у једном трену неважном и непостојећем за Тебе.

Оставио си га негде у негацији простора

на почетку, у средини, на крају

или у некој забити васионе где су звезде угашене

одавно, ко зна када ?

Одредио си му судбину, направио планове…

Након тога… након тога удахнуо си му живот

уз то и душу… и заборавио га.

Казнио си га заборавом, без помиловања

испаштање грехова седам генерација предака.

Тамница за њега, за његове грехе

нека буде у Твојим негацијама:

нећу тражити опроштај и милост.

Живот и здравље даруј праведним и невиним

нека све добије смисао у кратком трену вечности

тако ћу кроз њих постати бољи.

Нека буде Твоја и само Твоја воља,

каква буде

верујем у Тебе и само Теби,

Боже !

Дуле Пауновић

16.09.2021. год.

Srpska beslovesna pesma

Volim svoju zemlju
Volim njen rod
Ne volim bagru nacionuliste
I lažni preporod
 
Volim ovaj prostor
Ovdašnje vreme i našu slavu
Ne volim busanje kontrolore i
Ispravnu glavu
 
Volim svoj grad i svoju postojbinu
I sve što Srbija ište
Ne volim fašiste i ne volim partizane
Al volim Slobodište
 
Volim i cenim sve koji su pali
I one što sad neće da padnu
Sve je to Srbija
Sve dok se plakete ne dadnu
I dok se ne rasprodaje ime
 
Možda će nešto od nas i biti
Možda ćemo se ponositi time
 

Настави са читањем “Srpska beslovesna pesma”

Trebao sam Oksford prokleti da igram

Trebao sam Oksford prokleti da igram

A ne Dag-end-Red

Trebao sam da ne zovem kućku

Da ne pišem seljančuri tvrdipazarskoj

Trebao sam Em-Kej-Donse da igram

Šta ima veze što sam pao na njih prošli put

Trebao sam da se pravim glup

Trebao sam da se ispišam na SUP

Trebao sam da ubijem tog i tog

Trebao sam