Категорија: Uncategorized

Sposobnost razuma; Jovana Živković

Sposobnost razuma

Ne žališ svoju dušu.
Ne žališ je kad znaš da je privlačna,
Ne žališ kad znaš da je željena,
Da bi neko voleo baš nju da obuzda,
Da bi voleo i njene jade da posluša,
Ne žališ je jer ona je sve što si ti,
I ako neko želi i bar delić nje
Dobiće tebe,
I ako neko želi da je ima,
Imaće ceo svet,
Jer tvoja je duša posebna,
Od snova i čarobnih misli satkana,
Plavom svilom umotana
I vatrenim zracima probodena,
Ona je i krvava i tužna,
Ali je i voljena i radosna,
Sve dok postoji,
Onaj koji želi,
Onaj koji mašta,
Onaj koji sanja,
Sve dok postoji zaljubljenik,
Tvoja duša biti sama neće!
I ti to znaš…
Al’ žališ je ipak što u pravom trenutku
Pronašla pravi put nije,
Do nekog što jako želela je.
Što nije bila u rukama tudjim,
Što je ti nisi znala obuzdati
A neko drugi mogao je
Ali nije…
Žališ što nije bila tvoja, što nije bila nečija,
A mogla je biti,
Mogla je, ali nije,
Zbog vetra što donosi ljubav,
Zbog vetra što nosi tu istu duši tudjoj,
Kad put do tvoje ne pronadje,
Žališ što ga prepreči,
Žališ što strah i pretnja,
Zapravo tišina… je pobedila,
Tišina i nemi uskraćeni pogledi.
Žališ što želja je ostala želja,
Žališ što velom neznanja ‘mesto
stvarnošću prikrivaš je,
Ali tvoja je u tvojim je grudima,
Tvoje srce za nju bije,
Tvoje telo bitke vodi,
Ti je tešiš i lečiš pa kad te ubije,
Tek onda shvatiš da moglo je.
Tek onda shvatiš da besmrtna je.

Jovana Živković

Sretna kao baklja

Danas sam sretna poput goruće baklje
Podnila sam žrtvu
Prolila sam suze i utopila neprijatelje
Talent sam zadržala u srcu
onaj koji ne možete vagati na vagi
Vratila sam svoje najmilije na njihovo mjesto
Stavila sam nekoliko lokota kako ih nitko ne bi ozlijedio
danas sam sretna poput goruće baklje
jer je ostalo pet minuta
do velike pobjede.

Pamtim je-miško pločić

Pamtim je po mirisu kose
Po tragu u pesku noge bose
Tog malog bosog traga
Pamtim je,još mi je draga…

Pamtim je po osmehu najsladjim na svetu
Pamtim je po licu nalik cvetu
Po izgledu nevinom i blagom
Koji je negde nestao tragom…

Pamtim je po zgodnom tananom struku
I kako me je nežno držala za ruku
Po nežnom baršunasti glasu
Pamtim je po neodoljivom stasu…

Pamtim je po svemu,jer bila mi je sve
Mnogo me je boleo rastanak od nje
Pamtim je po svemu njenom što mi je milo
A sve mi je njeno milo bilo…

Pamtim je i ne mogu da je prebolim
Pamtim je jer još uvek je volim
Ne može srce tek tako da je izbriše
Pamtim je i volim sve više i više.

JEDAN TON U PROSTORU – Mirko Popović

Bude ga koraci. Reski, kao udaljene nerazumne riječi, kao hladna
mjesečina. Ustaje. Pokušava zamisliti nezgrapnu spodobu koja ga
koracima kao metalnim kotačima u kasni sat izbacuje iz kreveta. No, naginjući se s prozora ne dozove mu ni oblik, ni veličinu, ni boju, ni glas, pa mu ta nemoć znatiželjnu, ili zelenom tamom preplašenu sopstvenu sjenu razvuče kroz šiblje, preko krovova, preko vrhova krošnjatih lipa.
Dolje: iskrivljene sjenke i vrbe.
Desno: niske ograde obrasle mrakom.
Lijevo: bokori krizantema.
A koraci…?

Настави са читањем “JEDAN TON U PROSTORU – Mirko Popović”

Eh,taj kompresor-miško pločić

Sedim u hladu,i ubijam se od dosade
Posla nema,i vreme nikad da prodje
Ceo dan sedim,i ne radim ništa
A tri sata nikako da dodje..

Nisam neki radnik,al ne volim dosadu
Milije mi je kad se nešto radi
Al danas je dan izgleda za odmor
Sedećemo sve dok kompresor ne proradi…

Postoje šanse da ga poprave narednog meseca
I onda da krenemo u radove nove
Da dignemo Kruševac put i zaradimo pare
Da bude bolje naredne godine nego što je ove…

A sad sedimo i koristi nema
Koristi nema,a i dosadno mi je
Sedim u hladu i prolaznike gledam
I sam se pitam dokle će ovo da traje…

Ma nek traje dok traje
Sve to ide u službeni rok
Kad majstori poprave kompresor
Tad ćemo da završimo kružni tok.

Opet ti i ja _ Miško pločić

Korak po korak,opet ti i ja
Naša se ljubav opet vratila
Ne možeš bez mene,ne mogu bez tebe
Zašto da kažemo sebe…

Stvoreni jedno za drugo,pričaju nam svi
Da najlepši par smo mi
Al sad je najvažnije to
Da smo opet zajedno…

I neka nam ljubav večito cveta
Ko što na nebu zvezda sja
Evo ti srce moje na dlanu
Samo za tebe,dajem ti ja…

Korak po korak,i opet si moja
Kao nekad kad delili smo sve
Nek večito,srećo,bude tako
Voleći te,i ti voli me.

Plači u samoći–miško pločić

Plačeš sama u samoći
Suze grešne samo liju
Jer grešnici što zasluže
To i dobiju…

Plači,plači,samo plači
Plakali su i zbog tebe
Nek te suze podsećaju
Da i povredjeni povrediti znaju…

Nek ti suze kvase lice
Nek te vole ko i druge
Jer i zbog tebe su mnogima
Oči bile pune tuge…

Plakali su zbog tebe mnogi
Sad ti plači zbog toga
Iako kazna kasno stiže
Ipak ima Boga…

Sada tuguj i plači
I like suze u samoći
Nek te svaka kletva stigne
Nek ti budu tužne noći…

Nek te stignu muške suze
Muška tuga i muški bol
Nek mi oprosti dragi Bog
Al zaslužila si to.