Категорија: Uncategorized

Plakale su oči moje – Miško Pločić

Plakale su zvezde sa mnom
Plakao je mesec mlad
Plakao sam i ja za tobom
Al se smejem sad…

Letele su suze iz moga oka
Tekle su kao reka
Čekalo te srce do skoro
Al te više ne čeka…

Bile su tužne oči moje
Tužne su bile godinama
Ostalo je srce samo
Al i ti si ostala sama…

Nema više plakanja,nema više suza
Ostavio sam sve za sobom
Nikad više neću plakati
I tugovati ja za tobom…

Nikad više oči moje
Za tobom zaplakati neće
Iako ti u životu
Želim puno puno sreće…

Od sada će na mome licu
Samo osmeh sjati
Nek i mene u ljubavi
U budućnosti sreća prati.

Svatovi – Miško Pločić

Čujem preko puta kuće svoje muzika svira
Svatovi su tvoji došli da te svojoj kući vode
Gledam te kako izlaziš sa njim
Sa osmehom mašeš i ruku pod ruku sa njim ode…

Gledam za svatovima,odlaze lagano
Iz oka mi polako suza kreće
Ni tvoj osmeh ni sva sreća tvoja
Pomoći meni nikako neće…

Na licu mi se sama tuga javlja
Iako pokušavam da mi osmeh sija
Dok izlaziš muzika našu pesmu svira
Ali prvi put u životu ona mi ne prija…

Pokušavam da ne plačem,al oči mi plaču
U haljini beloj odlaziš sa njim
Danas nestaje najlepše što smo imali
Odlaziš,a ja nikad neću da te zaboravim…

Pogledala si u mene,u očima sam ti video suze
Nemoj da plačeš,želim ti svu sreću
Sve najbolje što postoji na svetu
Ali,eto,nemoj da se ljutiš,preboleti te nikada neću.

Skini prsten s desne ruke_-_miško pločić

Skini prsten s desne ruke
Ne nosi ga reda radi
On se nosi kada crkva kaže
I kadionica kad okadi…

On se nosi dokle ljubav traje
I kako vera zapoveda
Ne nosi se tek onako
Ne nosi se radi reda…

Skini prsten,ne laži sebe
Ako je ljubavi došao kraj
Nek svako krene putem svojim
Uz poslednji zagrljaj…

Skinuću i ja prsten s ruke
Jer on je bio simbol ljubavi
Nema zašto da stoji na ruci
Kad ne volimo se više ja i ti…

Crkva je nekad spojila nas
Sa ta dva prstena
Ne treba sad da rušimo joj volju
Kad nestalo je tog sna…

Skini prsten s desne ruke
Skinuću i ja sa moje
Nek nam Bog oprosti što nismo znali
Da čuvamo ljubav za nas dvoje.

Treća pjesma o Afroditi

Afrodita,
budiš se svaki dan
sa pitanjem
kuda plovi ovaj brod?
Dugoročno
flertuješ sa riječima.
Budi skromna prema parfemima
čim sumnjivi ljudi
počet će grebati
ispod površine
onoga što jesi.
Afrodita,
narcis si koji se zakleo u tišini
i preselio se u ugodnu kožu
a geografiju morala
promijenio.
Tvoj krevet je mekan
tvoj san je trnovit
i u talogu kafe
prijeti čovjek s mačem.
Ko zna, možda predugo
nadahnjuješ me
i zato okupi moj mir
među dragim kamenjem.

Druga pjesma o Afroditi

Afrodita
znam da te bijes ubija
u tvojih stotinu kvadratnih metara samoće
a u sebi skrivaš želju
da duše svih varalica i latinskih ljubavnika
da ih zakljiš u poštansko sanduče
među starim šarenim pisma.

Afrodita
natjeraš me da se opet obratim tebi
i pisati dugačke pjesme
kao rezultat mog savršenog neznanja.

Ja ću te smjestiti
u najjednostavnijoj zagonetki
pokazaću ti Balkan
između dlanova,
i zaspiš s mišlju o svjetovnoj slavi.

Afrodita
tvoje ogledalo ima godinama
tvoj život je kotač,
ako je postojala pisaća mašina
bila bi tvoj savršeni dekor.

Prva pjesma o Afroditi

Iza ekrana
razdvajanje od tvoje taštine
prolazi bez puno detalja.
Donosim ti nove cipele
u čiju ljepotu sumnjaš
Još uvijek pozivaš goste
što ne dolazе?
Imaš pukotinu u srcu,
i ja
svaki stih napisan za тебе
prоtežem ga poput žice.
Magla se zgušnjava,
a zima te zna
po kaputu boje šišmiša.
Afrodita,
tvoje su usporedbe suvišne
i skromnost ti je kratka.
Izbrisat ću tvoje prokletstvo
ako je uopće negdje napisano.