ZA SREĆU – Lepa Simić Zh Što nisam besmrtno stablo masline da nemam prezime ni naciju Iz svog jezgra kao Sunce u krug, toplinom da zračim za sve ljude isto Okićeni rod na gtanama maslinarima da podignu ruke visoko Da me nije briga za sva blaga sveta samo da zrim gde mladi ptići odmaraju krila … Настави са читањем “Za sreću – Lepa Simić”
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је председник Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .
Види све чланке од Ljubodrag
Једно мишљење на „Za sreću – Lepa Simić“
No votes yet.
Please wait...
A kako bih ja, lepa nasa Lepa,ozario oci svoje citajuci tvoje stihove,da si ti stablo masline?
Zracis ti,dusa moja, itekako. I vise nego li si svjesna. Zrace tvoje pesme,stihovi,zraci svako tvoje slovo. Nemoj ni da brines za sva blaga sveta. Nema potrebe jer si ti sa svojim stihove,svojom dusom pesnickom,nase ogromno blago.
Tvoj po Peru,Goran.
A kako bih ja, lepa nasa Lepa,ozario oci svoje citajuci tvoje stihove,da si ti stablo masline?
Zracis ti,dusa moja, itekako. I vise nego li si svjesna. Zrace tvoje pesme,stihovi,zraci svako tvoje slovo. Nemoj ni da brines za sva blaga sveta. Nema potrebe jer si ti sa svojim stihove,svojom dusom pesnickom,nase ogromno blago.
Tvoj po Peru,Goran.