Зимски Растанак – Немања Кекић

Растасмо се једне хладне зиме, док је ветар гране миловао, лепшу зиму никад не искусих, јер се срце од тебе грејало.

У ноћима дугим пуним чежње, ја не могу драга љубав крити, те се сећам загрљаја нежног,    неколико твојих лепих речи.

Немој никад да ме заборавиш, нити немој да тугујеш за мном, јер ће живот,  опет да нас споји, кроз године многе, доћиће и радост.

Немања Кекић

237 ПУТА ПРОЧИТАНО

Тамница

Са прозора моје ћелије кроз густо уплетене решетке види се затворско двориште,већ осам година сам у овој ћелији,не знам како али без обзира на све те године не могу да се навикнем на њу.У њој су заједно са мном боравили разни људи,разних сталежа,тренутно сам сам у ћелији.Туга је у томе што човек у бури својих сумљалачких мисли долази до тога да сва његова страдања долазе од његове себичности и самовоље,касније,кроз време,када успе да овлада својом ћуди долази до сазнања да су страдање и бол неминовни у људском животу и да су константни.Лепи тренутци у људском животу су редки и пролазни,кад кад,простим погледом на ствари да се схватити да овај свет није сткан само из димензија које су голим оком видљиве.Колико све иде у даљину,толико иде и у дубину,а када се уђе у оне нај дубље одаје људске душе долази се до тога да је човек као биће осуђен на смрт,и од те предпоставке почиње свако даљње трагање.

213 ПУТА ПРОЧИТАНО

Ломне Руке

Када моје срце јадно,

склопи своје руке ломне,

и помисли на жуч клету,

и горчину што је пило,

тад се јавља страшан трептај,

пуно искра које сјаје,

од слободног мога духа,

што се тихо из сна буди,

па питање старо сад поставља.

 

Кад се тражи од човека мало,

не треба се пуно двоумити,

већ се треба брзо пресабрати,

и онда ће одговор наићи.

 

Људска душа од века вапије,

да попије мало меда слатког,

што је сили људскога усуда,

од већ било превише за дати,

те сем онда вешто он сабире,

па говори чемерном човеку.

 

Људско ти је знање непознано,

не треба ти сласти из пехара,

јер је сласти од већ тешко доћи,

те се лати ти крвава меса,

не бил себе гладног намирио,

и спокојно лези у постељу.

248 ПУТА ПРОЧИТАНО

Сунце

За трептаје од јецаја тихих,

љутих рана од љубави ружне,

окупане од сунчевих зрака,

тешко ми је било погледати,

на крај наше започете среће.

 

По некад се и суза подкраде,

Од горчине самог осећаја,

да си сада од мене далеко,

и да имаш сада другу срећу,

ја ти никад,

опростити не ћу.

 

 

251 ПУТА ПРОЧИТАНО

Христов Стих

Боже мили,

што на крсту страда,

кажи мени,

што сам грешан човек,

у тридесет и три лета твоја,

ти си многе муке пребродио,

и за грешне ти живот положи,

крвљу својом опра грехе наше,

те нас вечне смрти ослободи.

 

Кажи мени умилно и тихо,

шта је души страсној да погреши,кад је одвећ триста’ мука бије,

и кад тихо она јеца сама?

233 ПУТА ПРОЧИТАНО