РАЈСКА ПТИЦА
Плесао сам сам
по тротоару
замишљајући је
у загрљају.
Тако је лепа сва
као најлепша мелодија.
Валцер, она и ја,
Освајамо
пространства!
Када ће доћи?
Када ћемо се срести?
Рајска птица
нека се огласи
љубав да наговести.
© Богдан Јевтић
ТВОЈА УЛИЦА
воде ка
улици твојој.
Руке раширене,
спремне,
за загрљаје искрене.
Застајао сам
испод твојих прозора,
и отвореног балкона,
да ослушнем мелодију
твога гласа,
која ми душу таласа.
Свесно и несвесно
твојом улицом
пролазим често.
Она је права магија,
љубав за тобом
ме опија.
Омамљен мирисом липе,
испод твог прозора
пробуди ме зора.
Остају трагови
моје љубави
у твојој близини.
Питам се да ли
лепота улице твоје
прихвата снове моје.
ТОПЛА ЧОКОЛАДА
Случајност или судбина,
тренутак вечности тога дана,
у кафеу је седела,
и топлу чоколаду пила.Поглед не могу да скривам,
видех ону коју снивам,
док је гледам уживам,
лепотом се њеном опијам.
Друштво ми прекиде уживање:
„Наручи пиће мајсторе“.
Успешан ти је сваки дан,
многима је то само сан.
Док плаћам туру
лагано ме лактом гурну,
окренем се ње нема више
туре ми уживање прекинуше.
Долазио сам у кафе, а нема ње,
да је поново сретнем
већ се губи сва нада,
остала је само топла чоколада.
БИОГРАФИЈА: Богдан Јевтић
Богдан Јевтић рођен у Крушевцу, где и живи. По занимању је правник, официр полиције у пензији. Ожењен, отац два сина и деда једног лепог дасе (за сада). Члан је Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, Савеза књижевника у отаџбини и расејању из Новог Сада, Српског уметничког друштва Београд, Књижевног клуба “Душан Матић” из Ћуприје. Песме објављиване у више од тридесет међународних Зборника, Алманасима, Антологији најлепших љубавних песама. Такође су песме објављиване у часопису за поезију – ПоезијаСРБ, у часопису за уметност и културу “Звездани Колодвор” и листу за књижевност, уметност и културу “Помак”.
У 2017.-ој Клуб „Уметничких душа“ из Мркоњић Града доделио је Књижевну награду за најлепше љубавне песме “Рајској птици”. На међународном фестивалу поезије песма “Љубавни лет” награђена је бронзаном Повељом „Културног центра Месопотамија“ . У организацији „Чувара Мојсињскње Свете горе“ песма „Путоказ“ освојила треће место на витешком фестивалу „Победи у част“, за најбоље љубавне песме о Војводи Пријезди и Јелици. Књижевни клуб „Душан Матић” на „Поетској позорници плус” доделио је друго место песми „Кишни дан“, проглашена је песмом месеца јула 2017-те, као и песмом године.
На четвртом међународном конкурсу 2018-те године Књижевни клуб “Златно
перо” из Књажевца прогласио је „Љубавну мећаву“ за песму конкурса. На „Поетској позорници плус” у Ћуприји друго место за песму месеца јула 2018-те године, песми „Расположење”, иста песма је освојила треће место за песму године. На конкурсу валцера поезије и уметности повеља и посебна похвала за најоригиналнију љубавну песму „Кишни дан“. На песничкој манифестацији „Балкански песнички караван” у Пожаревцу, у организацији „Уметничког клуба Лахор“, златни медаљон за песму „Љубав“. Плакета Савеза књижевника у отаџбини и расејању за учешће у Зборницима „Сазвежђа 17-18”.
У организацији Културног центра “Месопотамија” из Београда 2019- те године, на песничкој манифестацији „Поезија без граница 2019” Удружење ромских књижевника Београд, као пријатељ манифестације, доделило златну Повељу за песму „Љубавна мећава“. Награда 30.11.2019. „Српског уметничког друштва Београд” за сатиричну песму “Дебљи џеп”.
ТРАГАЊЕ ЗА ЧАРОЛИЈОМ ПОЕЗИЈЕ – Љубиша Бата Ђидић
Када је Десанка Максимовић добила Багдалину награду Златан прстен Деспота Стефана Лазаревића рекла је да смо ми народ песника. И Бранко Миљковић има једно чудесно предвиђање: Поезију ће сви писати…
Из којих оваквих редова је изашао песник Богдан Јевтић са збирком љубавних стихова Рајска птица?
Ако је из редова читалаца поезије који имају неодољиву жељу да се и сами у њој окушају, онда би то била најбоља формулација из које исходи ова потреба.
И када тај унутрашњи императив за поетским исказивањем постаје унутрашња потреба, догодиће се и једно овакво певање.
Богдан Јевтић очигледно није почетник, макар да му је ово прва збирка, јер се већ годинама оглашавао у периодици и на манифестацијама у којима је одговарао за своју песничку реч.
Посебно у љубавним мотивима, са којима се најлакше излази на видело, мада то видело, такође, најлакше може да упропасти целу песму. Јевтић је песник који негује наративни ток у композицији песме, успевајући да спаси основни мотив, да га остави у чистом надахнућу, у тежњи за узвишеним, лепим, жељеним…
Чак и кад ова поезија садржи доста традиционалних фраза из свакодневице овог модерног, захукталог света, чак и кад изгледа анахроно и готово наивно за осећања савремене, виртуелне сензибилности, она у свом скривеном језгру има један именитељ честитости, искрености и поштења, дакле нешто што ће је спасити.
Ако се ишта у овом свету може спасити поезијом! Јер поезија спасава само сопствену душу. И душе оних који су се у њој нашли.
Љубави за којима тежи очигледно су недосегљиве. Лепши свет за којим машта, недосегљив је. Али од творства поезије и њених дарова не треба одустајати:
чаролијом пера записана,
песник поезију ствара
светлост љубављу осваја.
Дакле, сви који верују у чаролију поезије, биће спасени. Не размишљајући о томе, и није их брига што је Бранко Миљковић рекао да ће поезију сви писати.
ОСВОЈИТИ СВЕТЛОСТ – Љубодраг Обрадовић
Одувек су људи тежили нечем узвишенијем, од оног тренутног, од оног што имају. Одувек су желели да освоје врхове, да дотакну светлост. Ја сам одувек имао своју дефиницију тих трагања: “Ја увек волим оно што немам”.
И сад замислите једног полицајца, који пише љубавну поезију. У нашим представама полицајци су строги људи, увек намргођени, тврда срца. И никад не би помислили да они могу да пишу поезију…
А онда узмете у руке поетску књигу РАЈСКА ПТИЦА и видите да сте били у свету погрешних предубеђења, јер се испод ореола строгости и намргођености, крије прави песник, који је у поезију пронашао свој излаз из света препуног проблема и тешкоћа. Који је поезију усвојио као свог спасиоца из света бола и чемера, песник који је поезијом решио да мења свет, бар свој мини свет, у коме се креће свакодневно.
по тротоару
замишљајући је
у загрљају.
Тако је лепа сва
као најлепша мелодија.”
Да, поручује песник, ту око нас је прави живот, права љубав, само их треба уочити и приграбити за себе. И понеће нас тај валцер “као најлепша мелодија” у сањани свет живота и љубави, у свет који није овај свакидашњи… који је рајски… А да ли је то баш тако, да ли се од свакодневнице може побећи? Тешко, она на углу чека!
Издвојио бих и песму ТОПЛА ЧОКОЛАДА, која је по мени бисер једноставности, поетичности, ритмике… У њој титра сва случајност која нас кроз живот покреће. У њој је поента, да се до среће и љубави не стиже лако и случајно…
тренутак вечности тога дана,
у кафеу је седела,
и топлу чоколаду пила.
:::::
Долазио сам у кафе, а нема ње,
да је поново сретнем
већ се губи сва нада,
остала је само топла чоколада.
Да, Богдан је дефинитивно песник који би поезијом да мења свет. Ако у томе и не успе, као што ниједан песник још није успео, бар је свестан да га је својим стиховима улепшао. Бар је свестан, да је у својим песмама у “сва годишња доба” уткао “раскошна пролећа”, иако зиме у срцима веју…
Сва су годишња доба
као раскошна пролећа
у колориту прелепих боја,
величанствена кроз столећа.
Песникове речи, риме,
са којим он поносно
за љубав гине
део су његове суштине.
И да! Одувек је гесло песника да треба записати све што душа изнедри, јер суштина постојања у овом пролазном свету, је да се остави траг!
И Богдан у томе успева, на себи својствен начин, оригинално и једноставно. Зато његов песнички првенац топло препоручујем сродним душама, јер знам да ће их његова поезија понети у неки лепши свет. Само је треба прихватити и освојићете светлост!
