Добродошли!
ГДЕ СИ ПОШЛА…
Где си пошла
лепојко моја,
док запара улицу купа
и кад, мада смо скупа,
остајемо сами…
Где си пошла?
Зар не видиш
свет око себе,
зар не видиш
да птице лете?
Не, ниси ти више дете.
Зар не осећаш,
да твој живот дрема
и да ништа
од њега немаш.
Настави са читањем “ГДЕ СИ ПОШЛА… – Љубодраг Обрадовић”
ПЕСМА О ВАЗДУХУ
Певам о ваздуху. И ваздух је поезија.
Испод плота џукци се провлаче.
Зима је. И мраз понекад прија,
ситне ствари понекад много значе.
У соби хладној мирише јад,
испод стрехе суши паприку мраз…
Носталгија мути мозак – бити млад увек,
не дати никад отказ…
Схвати се у хладној соби истина
тек кад се запали камин.
Постоје и друге, није она једина.
Са њом сам само хтео да испаднем фин.
Зима је, провлаче се џукци селом.
Био сам луд тад, сад је и то јасно.
Весело гори дрво, смешим се и ја весело,
све што прође, само је било опасно.
Настави са читањем “ПЕСМА О ВАЗДУХУ – Љубодраг Обрадовић”
Данас је 8 март, дан жена! Зато Вам за овај празник поклањамо цвеће и поезију, да будете срећне и данас и преко целе године, сваке године!
Стоји сељак поцрнела лица
Ко неки предзнак црни
Ока зеленог. сред модрих пшеница.
Мисли, стрепи, трни…
Још се једна бора уклесала на лицу
И влас пређе ка седоме строју
Дрхтавом руком загрли пшеницу
И окупа је у властитом зноју.
Клону му глава међ спарене влати
Угледа земљу испуцалог лица
Што ће последњу кап утробе дати
Да спасе поља родних пшеница.
Једна му суза поглед помрачи
Ко измаглица јесењег јутра
Ипак у нерву му вера зрачи
Киша ће пaсти сутра, сутра
© Братислав Спасојевић
Љубодраг Обрадовић
РИТАМ ВИНА
У ритму вина,
смањују се
све чари света
пред мојим очима.
Јасно постаје све!
Да се само богати
возе мерцедесима,
да и будала
неки свој циљ има
и да мали људи
велике речи говоре,
док богати ћуте
по угловима.
ЈАСНОЋА
Покошеним ливадама шетам
и сам покошен животом.
Ветар сам,
здробљен костурима дрвећа.
Мрав сам,
а сплав ме носи,
у царства непознатих страхота,
туђом руком вођен.
Луд сам скоро
и сит догађаја лажних,
у свету лажном,
где подлаци лижу чизме подлацима
и добро пролазе.
Где поштене кичме
и кад искривљене мole,
шут у задњицу добију
и ништа више.
Сит сам живота,
а сено тако заносно мирише
и питања нова намеће.
Настави са читањем “ЈАСНОЋА – Љубодраг Обрадовић”
ПОЕЗИЈА
Поезија је опсена, илузија…
У њој истине нема, само снови
за живот неки нови, нестварни,
лавиринт који у нама сија…
Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће
пролазност позоба…
Уз моју песму НОВЕ и песму ЦРНИ ЛЕПТИР коју пева Љубиша Боровац желим Вам СРЕЋНУ НОВУ ГОДИНУ – Уредник Сајта!
НОВЕ
Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!
Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!
Надај се…
Биће некад боље.
Све је у лепоти душе,
која нађе сродну
да отплеше у поноћ
валцер који светове руши!
Настави са читањем “СРЕЋНА НОВА! – ПоезијаСРБ”
Da li sam te to ja,
video srećnu,
dok si sa mnom ležala,
na cvetnom krevetu,
a u budućnost bežala
i smejala mi se ko detetu?
Настави са читањем “DA LI SAM TE… – Ljubodrag Obradović”
Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 632
PANORAMA – Ljubodrag Obradović 2006-08-28 00:05:00
Postavljeno na sajtu поезија.срб
PANORAMA
Voleo je kamen
gitaru i pesme,
voleo ljude i mrave
i sve što se nesme,
a zbog izdaje mu sude
i ne daju više nikog,
da gleda, sanja i voli.
Настави са читањем “PANORAMA – Ljubodrag Obradović”