
ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ
Песму ти љубавну, душо пишем,
уместо неостварених снова.
Данас у песми за тебе дишем,
данас си у песми само моја.
Песму ти срце, ноћас поклањам,
иако пољубаца не беше.
Најлепше је док се само сања,
стихови су ту да нас утеше.
Песма је сад ту да нас обмане,
стварност је данас стварно сурова.
С песмом ћу у снове одабране,
који зраче љубав без фолова.
Поезија је за душе усамљене,
поезија је за душе заљубљене,
поезија је занос за несхваћене,
поезија, за љубави ускраћене…
Поезија је и лек и отров,
ја сетне песме пишем одавно.
Ако ми кажу да сам песник лош,
ја их више не слушам, наравно…
И ја ти песму љубави пишем,
уместо неостварених снова.
Данас те волим од себе више,
иако си само успомена моја.
Песмом ти ноћас, срце поклањам,
иако пољубаца не беше.
Најлепше је док се само сања,
у песми сва надања се десе.
Поезија, за љубави ускраћене…
Поезија, занос за све несхваћене…
Поезија, све за душе усамљене…
поезија, оаза за заљубљене…
© Љубодраг Обрадовић
Није у конкуренцији за награде
Поштовани Љубо,
Пјесма прелијепа, немојте ми рећи да је ван конкуренције
јер би била велика штета.
Мира
Ау прочитах да није у конкуренцији, ја брзац не прочитах до краја.
Штета најљепше пјесме ван конкуренције.