Postavio ljuba-trebotin. Procitano 606
STOP – Ljubodrag Obradović 2006-12-23 22:15:20
СТОП
С. Јесењину
Стоп!
И нема више.
Живот је прошо,
зашто да се дише?
У моме оку игра одсјај,
снови се нешто множе.
Да ли је то већ дошао крај,
или се на други излаз,
изаћи може?
Дрхтим ко свила,
разапет на нити славе.
Моја је прошлост
некад светла била,
сад се сви труде,
да ме забораве.
То је та судбина,
то проклетство света.
Било је некад весеља,
сад и то моћнима смета.
Стоп!
И нема више.
Живот је прошо,
зашто да се дише.
(C) Љубодраг Обрадовић
(Прочитано: 41 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.288.922 пута)
Руску душу и перо никад нико не може заборавити. Узалуд бране, злурадост им изгриза срца. А дјеца и тинејџери из Донбаса од 10-16 година “украдена дјеца” са мном су се дружила 10 дана у Будви. Прелијепа Руска дјеца, никад љепшу и милију дјецу нисам видјела. Склоњена од ратног вихора. Ана, Тања, двојица Никита, Ваља, Ивана, Јарослав.. Било их је двадесетак. Не могу се сјетити свих тих руских имена, али међу њима ће бити Јесењина, Рахмањинова, Толстоја.
Лијепа пјесма господине Љуба.
Хвала Миро!
Сви поздрави за тебе.