Дошли неки тешки дани
суморни, сиви и безлични
сваки личи на претходни.
Облаци тмурни надвили
и сунце и људе
што тумарају без лика и гласа.
У гомили сви исти
отупели једва корачају
по земљи што још памти
трагове крви и витештва.
Човек мањи него икад
немоћан у бесмислу
отупео у безизлазу
меље га време и бреме.
Савијене кичме све тежи
носи крст
и све су му даљи људи
што у празно говоре
њему неразумним језиком.
(C) Данијела Јевремовић
(Прочитано: 123 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.305.244 пута)
Pesma koja tera na razmišljanje. Lepo!
Od mene 10!
Hvala Vam puno na komentaru. Drago mi je da Vam se dopada.
Pesma je i na Festivalu poezije “Olovko ne ćuti” u Barajevu dobila nagradu. Mnogima se dopala, verovatno zato što oslikava našu realnost i vreme u kome živimo.