Категорија: Danijela Jevremović

Точак среће – Данијела Јевремовић

  Заврти тај точак среће негде је запело, много се туге уплело у моју косу заплело.   Из новогодишње вреће узми мало оног што нам је промакло, неки зрачак наде,неки пакет среће, зрно радости из руке одбегло.   Помери сат, нек успори време да ноћас чујем само твојих корака бат, скини ми с леђа то … Настави са читањем “Точак среће – Данијела Јевремовић”

 

Заврти тај точак среће

негде је запело,

много се туге уплело

у моју косу заплело.

 

Из новогодишње вреће

узми мало оног што нам је промакло,

неки зрачак наде,неки пакет среће,

зрно радости из руке одбегло.

 

Помери сат,

нек успори време

да ноћас чујем само твојих корака бат,

скини ми с леђа то тешко бреме

ти то једини знаш.

 

Отерај те ликове

из наших живота ружне кипове

досликај из бајке јунаке

и на снегу веселе санке.

 

Насликај зимску идилу

и додај мало боје

у ту беличасту свилу

и мало сјаја у те очи моје.

 

Донеси нам вино,

нек ми буде и топло и фино,

нека цимет замирише,

воли ме ноћас највише.

 

 

Ја ћу те волети – Данијела Јевремовић

  Научи два,три стиха Јесењина, па ми их шапни када сам тужна и сама, и ја ћу те волети!   Помилуј  по коси дете без мајке,сироче, покажи самилост и љубав, и ја ћу те волети!   Нахрани гладно псето промрзло и покисло, ил’ птицу повређених крила из руке,на нашем прозору, и ја ћу те волети! … Настави са читањем “Ја ћу те волети – Данијела Јевремовић”

 

Научи два,три стиха

Јесењина,

па ми их шапни када сам

тужна и сама,

и ја ћу те волети!

 

Помилуј  по коси

дете без мајке,сироче,

покажи самилост и љубав,

и ја ћу те волети!

 

Нахрани гладно псето

промрзло и покисло,

ил’ птицу повређених крила

из руке,на нашем прозору,

и ја ћу те волети!

 

Засади ми цвет црвене боје

у нашој башти

нека расте,нека цвета,

нека му се дивим,

и ја ћу те волети!

 

Дуњо моја – Данијела Јевремовић

  Ноћас си ми дошла у сан бела,чиста и насмејана да ме питаш шта ти чедо ради.   Да ми кажеш да си добро и да твоји не брину што си отишла без поздрава.   Анђели те чувају и певају песме, а ти играш у белој хаљини са венцем на глави.   Око тебе звезде … Настави са читањем “Дуњо моја – Данијела Јевремовић”

 

Ноћас си ми дошла у сан

бела,чиста и насмејана

да ме питаш шта ти чедо ради.

 

Да ми кажеш да си добро

и да твоји не брину

што си отишла без поздрава.

 

Анђели те чувају и певају песме,

а ти играш у белој хаљини

са венцем на глави.

 

Око тебе звезде сестрице

и они које си волела,

потоци и ливаде,птице и сунце.

 

Ноћас је и звезда Даница

обасјала твоје село

и кућу на крају пута

у којој ти се неке очи надају

да им се вратиш са далеког пута.

 

 

Посвећено драгој  Јасмини,трагично настрадалој.

 

Чекам те – Данијела Јевремовић

  Чекам! Моје очи су сада још тамније и зеница више немам. Ваљда због ноћи ил’ можда бола. Осећам да се губим у сутону. Губим се,нестајем,умирем, а са мном и нешто недоречено,незавршено.   На уснама ми остао траг и залуд покушавам да га се решим. Неизбрисив је,вечан. Нешто склизну низ лице.Суза. Можда је ипак капљица … Настави са читањем “Чекам те – Данијела Јевремовић”

 

Чекам! Моје очи су сада још тамније

и зеница више немам.

Ваљда због ноћи ил’ можда бола.

Осећам да се губим у сутону.

Губим се,нестајем,умирем,

а са мном и нешто недоречено,незавршено.

 

На уснама ми остао траг

и залуд покушавам да га се решим.

Неизбрисив је,вечан.

Нешто склизну низ лице.Суза.

Можда је ипак капљица кише.

Река суза је пресахла.

Моја улица пуста.

Самоћа хоће да ме прогута.

 

Али, не бој се,у мени је нешто ђаволски јако,

и не да да одустанем,побегнем од тебе,

од себе,од времена.

Ноћ увек побегне пред зором.

Врати се поново са још већим сјајем.

Задивљујућа сличност!

Доласци,одласци и увек нада!

 

Нада да ћу те ипак једном

заробити својом љубављу,

разнежити својим чекањем,

сакрити дубоко у својим зеницама,

да никад више не одеш!

 

 

Маске – Данијела Јевремовић

Ходамо тако већ дуго са повезом на очима, са замагљеним погледима и смркнутим лицима. Једни поред других пролазимо тако ћутке ни не видимо се у том мору људи,ми воштане лутке. Правимо се луди, неми и глуви, не чујемо ни смех, ни јауке загледани у своје ја и своје душе. Свако од нас прича за себе, … Настави са читањем “Маске – Данијела Јевремовић”

Ходамо тако већ дуго
са повезом на очима,
са замагљеним погледима
и смркнутим лицима.

Једни поред других
пролазимо тако ћутке
ни не видимо се
у том мору људи,ми воштане лутке.

Правимо се луди,
неми и глуви,
не чујемо ни смех, ни јауке
загледани у своје ја и своје душе.

Свако од нас
прича за себе,
свој универзум, сопствено битисање,
нема нас за друге, изгубисмо себе.

У тој тврђави
сатканој од лажи и клевета
у тој кући са кровом
од неморала и суза,
помало сви очајни и несрећни.

Али, колико ћемо тако дуго
ти незнани странче,
ти оловни војнику
без срца у грудима?

И где ћемо стићи
мој верни пријатељу
моја надо и узданице,
где ћемо ми кад нас
прегази време и
убије ћутање?

Не разумеш – Данијела Јевремовић

  Ниси ти ходао у мојим ципелама са високом штиклом или без ње црвеним,плавим,коралним,црним са машном ил’ шналом па не разумеш!   Није ти душа саткана од сребрних перли што дрхте када је тишина прегласна, нити су ти очи срне одбегле у пољима далеко од људи па не разумеш!   Ниси ти сањао моје снове … Настави са читањем “Не разумеш – Данијела Јевремовић”

 

Ниси ти ходао у мојим ципелама

са високом штиклом или без ње

црвеним,плавим,коралним,црним

са машном ил’ шналом

па не разумеш!

 

Није ти душа саткана од

сребрних перли што дрхте

када је тишина прегласна,

нити су ти очи срне одбегле

у пољима далеко од људи

па не разумеш!

 

Ниси ти сањао моје снове

беле,ружичасте,невине,

мале и велике,

насукане на спруд безнађа,

одлепршале ко јато птица

па не разумеш!

 

Ниси ти имао моје наде

у освит зоре

румене ко јабуке,ко руже црвене

украдене од крадљиваца судбине

па не разумеш!