Добродошли!
Песма се рађа
у тишини срца,
кад сузе проговоре
без гласа.
Кад бол постане светлост,
кад радост научи да ћути,
тад се у души
запали искра.
Из једне мисли,
из једне молитве,
никне стих
као цвет из камена.
И онда пишеш
не главом,
већ душом,
и песма постане ти.
Duša od snova
Moji snovi su od suza,
moje su suze okeani.
Moje su tame od samoće tkane,
oblaci kišom okupani.
Ne želim da delim hladne zore,
ni sa tobom, ni sa pticama.
Sve što želim jeste topla reč,
duše…
Reč koja topi led,
reč koja goni oluje,
reč koja se u večnu ljubav kune.
Moji snovi su od suza,
a moje noći bez svitanja.
Od tebe tražim samo jedno —
pogled blag
i toplu reč
da duša od snova ne ostane sama.
Slušam kako vetri nad dolinom huče
mesec nemo senke po livadi ganja
uplašena eja u tami jauče
ogrnuta plaštom od trnja I granja
I brezu u gaju prekrila je tama
tiha majska rosa krošnju joj zaliva
podno stabla srna uplašena,sama
ophrvana bolom mladunce doziva
Samo noćni leptir crnilu se divi
nad dolinom pleše kao dobra vila
raduje se što će noćcu da preživi
pre no što mu sunce sprži nežna krila
O milosti Božija što bih poriv krio
celim svojim bićem vilama se divim
da se opet rodim ja bih leptir bio
samo jednu noćcu srećan da prożivim.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
21.02.2026g.