Ona

Živi na oblaku
Pod srebrnih zvezda sjajem
Jaše divlje konje
Iz dalekih priča
I rekom joj suze
Tekoše ka nebu
Ka oblaku kao sreći
Medenom i mekom
Očiju iz sna
Što kroz plavetno prostranstvo
Ploveći gledahu
Sudbu jedne duše
I jednoga roba
Prokletog čoveka koji
Sreću svoje sreće
Tražiće do groba
Sudbu svake duše
I svakog čoveka
Sudbu vasione
I malenog sveta
Prepunih očiju
Samo
Gleda
Nikoleta

НИШТА НЕ РАЗУМЕМ – КОЗИЋ САША

Не разумем.

У годинама сам када и не морам

много да разумем.

 

У моје време било је другачије.

Знало се.

Радиш , ако хоћеш да имаш.

 

Лепо Сремац каже:

„Оно наше што некада бијаше.“

И било је само наше

 

Данас су се вредности самог живота промениле.

,, што већа будала ,

више пара.

 

Ако доспеш на ТВ, благо теби.

А хоћеш?

Не мораш ништа да радиш.

 

Како рече Лаза:

„Све ће то народ позлатити.“

 

Данас влада духовна туга.

Правих вредности

више нема.

Нико их не поштује.

 

Данас је време друго.

Што више знаш , већа си будала.

Што си већа будала , више пара.

 

А само се то,

у данашњој Србији,

вреднује.