Živi na oblaku
Pod srebrnih zvezda sjajem
Jaše divlje konje
Iz dalekih priča
I rekom joj suze
Tekoše ka nebu
Ka oblaku kao sreći
Medenom i mekom
Očiju iz sna
Što kroz plavetno prostranstvo
Ploveći gledahu
Sudbu jedne duše
I jednoga roba
Prokletog čoveka koji
Sreću svoje sreće
Tražiće do groba
Sudbu svake duše
I svakog čoveka
Sudbu vasione
I malenog sveta
Prepunih očiju
Samo
Gleda
Nikoleta
Дан: 26. фебруар 2026.
НИШТА НЕ РАЗУМЕМ – КОЗИЋ САША
Не разумем.
У годинама сам када и не морам
много да разумем.
У моје време било је другачије.
Знало се.
Радиш , ако хоћеш да имаш.
Лепо Сремац каже:
„Оно наше што некада бијаше.“
И било је само наше
Данас су се вредности самог живота промениле.
,, што већа будала ,
више пара.
Ако доспеш на ТВ, благо теби.
А хоћеш?
Не мораш ништа да радиш.
Како рече Лаза:
„Све ће то народ позлатити.“
Данас влада духовна туга.
Правих вредности
више нема.
Нико их не поштује.
Данас је време друго.
Што више знаш , већа си будала.
Што си већа будала , више пара.
А само се то,
у данашњој Србији,
вреднује.