Да ли ће нам време које живимо продужити тикет љубави?
Или ћемо остати доступни у свету лажи стално?
Да ли брзина којом идемо слепо гази праве животне сокаке који можда чекају само нас?
Нека остане вечно уписано у нама и времену.
Дан: 16. фебруар 2026.
НАДА – КОЗИЋ САША
Године пролазе, наоштрене,
туробне,
саме,
као сећање.
Лепо.
Понекад болно.
Кисело и млако,
као вино на сунцу,
Оног тренутка
када схватиш да га губиш,
у теби се рађа нада
Умиреш
као човек,
са неком надом.
Нада.
То је све?
што ти остаје
у твојој пуној књижици
живота.
Сањаш, молиш Бога
за још
лепог живота,
оног
што га проживе
Молиш ?
А знаш да је касно
Свећа ти је догорела