Četri vetra galopom urliču
Gladni su duša zavejanih
Putuju da gase plamen živih
Čekaju vrata olujnom goniču
Nose muziku otrovnih bunara
Iz dubine tamna toplina vara
Otvorena kuća prima vetar
Oči pije Vetrova car
Četri vetra mirišu oblake
Gutaju svetlo tamne horizonte
Nestaje slovo vazdušne note
Vetrove pale vatre jerusalimske
Дан: 6. фебруар 2026.
А , МОГЛИ СМО – КОЗИЋ САША
Таман смо почели да радимо,
да стварамо,
да волимо,
да се женимо,
децу да правимо.
Дође рат.
Многи у рат одоше,
никада се не вратише.
Храбри изгинуше,
покварени побегоше.
Оно што преостаде
врати се ,
мртво,
без наде,
само са вером.
Наша љубав их врати нама.
Деца добише родитеље,
какву-такву будућност.
Рат добише пробисвети ,
наш талог,
наша срамота.