ТРАГ
Јуче сам на гробљу, баш жалостан био,
јер сам друга мога у земљу пратио,
а доскоро, ето, младићи смо били,
али јуче схватих, да смо остарили.
Ех, људски је вијек као трептај ока,
као кап је воде сред` мора дубока,
а човјек је зрно умнога сјемена,
у вртлогу моћном космичког времена.
Још од првих дана кад се човјек роди,
он, својом вољом, лично живот води,
и док к` своме крају непрестано ходи,
јурцајући свуда са свачим` се гости,
али не зна гдје ће оставити кости,
нити је свјестан своје пролазности.
Ал` док човјек овим свијетом битише,
он животну причу, самом себи пише,
и циљеве бројне испред себе ставља,
због којих некад свој образ укаља,
али све сам бира и лично управља,
иза себе, какав траг ће да оставља.
Е баш тога трага, нек се свако пази,
са ким` ће да хода и куда да гази,
јер трагови лични, не могу се скрити,
а по њима човјек, вреднован ће бити!
Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ
Отац је рекао сину: „Сине, пази куда газиш.“
А син је одговорио оцу: „Пази ти оче,
јер ја корачам твојим стопама.“
Народна изрека.
Нови Сад, март 2025 љета Господњег