Добродошли!
Vinograd za dvoje
Gore, u planini, vinograd posadi.
Birane sorte neka budu sve.
U sred vinograda kolibu sagradi,
kada kiše krenu, da skloniš me.
Dole, u ravnici, nema hladovine.
Jednu Brezu belu posadi za mene.
Kad nas stigne vino, iz vina istine…
Sa tobom, u hladu, da vratim uspomene.
Pod košuljom davno, stavila sam zrnce.
Tu, sa leve strane, u skrovište tvoje.
Kad godine minu i kad zgasne sunce,
Iz njega da radja, groždje za nas dvoje.
Вино истине
Капље ко суза
из зрна што је
око свету.
У њему земља памти
додир корена,
ћутање брда
и дуго стрпљење светлости.
Зрело сунце у чаши
злати се
и осмехује дану,
као да зна
колико нам мало треба
да поверујемо,
у истинитост тих капи
На уснама
топлина лета,
у грудима
кратко примирје са собом.
Гаси нам жеђ за животом,
оним што боли
и радује у исто време,
а чега се
само човек
плаши.
Стигле су ме ноћас успомене,
Разарају ми душу.
Све што је ваљaлo
остало је записано у времену.
Сада је живот
једина права истина,
остала мимо чаше,
музике и пијанства
због тамо нечега.
И жене
које су се баш тада појављивале,
увек изненада.
А тако и нестајале.
А кад дође неко весеље,
Када ме живот погоди
Пијем.
Душу своју смирујем
Од разних глупости,
Мојих разочарења
То никада нећу заборавити.
Пиће, кафана ,…
увек ће се кроз сећања враћати.
____________________
