На вратима давно изгубљеног раја
тамо где се песма Анђеоска поје,
тамо где се земља с небесима спаја
са пламеним мачем Херувими стоје!
Док под велом тајне скроз “изображене”
бдију изнад Светог Заветног кивота
бестелесне душе с небом сједињене
чувају све стазе к “дрвету живота”!
– – – – – – – – – – – – –
Херувимска песма храмом одјекује,
с иконе се Свете Богомајка смеши…
Кад у сненом трену тишине забрује
благословом својим кајне душе теши.
Невидљиви оку лице прекривају
док олтаром хује молитве (без)гласне,
чије тајне чак ни Анђели не знају,
да Дух Свети сиђе на дарове часне!
Зов црквених звона сваку бригу брише,
јер се хлеб и вино творе у лик Христа!
Залуд искри немир што би да кидише,
кад плам невидљиви у олтару блиста!
И док срца стреме безвремљу и миру,
стазом глогов-трња где не расте цвеће
сви са страхом Божјим ступају к’ путиру.
Сједињени с Христом крећу на распеће!