ЧОВЈЕК И КУЋА – Жељко Перовић

#željkoperovićžespПјесма и моја мисао за нову књигу

ЧОВЈЕК И КУЋА
(моја мисао)

Човјек се стрпљиво као кућа гради, корак и темељ, стас и цигле ред и све тако до капе и крова!

ЧОВЈЕК И КУЋА
(моја пјесма)

Човјек се као кућа гради,
од цигли стрпљења и камена воље;
у земљи темељ, у глави нада –
а ријека снажним жубором протиче.

Низ стрм вијуга,
у рукавцу предахне,
па преко камена
облутка у даљи усахне.

Кроз вријеме тече, хладна и чиста,
испод кровова што на сунцу сиве;
у свакој капи истином заблиста –
док старост као понорница нестаје.

 

ОБРАСМО ГРОЈЗЕ – Живојин Манојловић


ОБРАСМО ГРОЈЗЕ

Обрасмо гројзе
Из Радојкино
Од  мираз лојзе.
Милина њојзе.

А имало
Две приколице
С издигнуте канате
Вршне сам да знате.

Сиђомо с брда дома
Право пред бачвару
Укопану,од камена зидану
Од прадеде-стару.

Муљача дрвена
Са три озубљена ваљка
Сачињена

Лагано и обрћеш
Зрно праска
Сокем из њега и љуском
У кацу истица
Запетљаним петељкама
Ко на лековит извор,
Кад вода дотица

Руке улепљене
Не мож прсте да раставиш
Од сласти комине и шире
Будуће вино правиш.

А мирис…..
Мирис се шири по авлие
И даље низ сокаце
Мирис на јесењи берићет
Младост
На снаше кад преко крова
Сито баце.

Бачва навршена
Домаћин отвор замандаљује
Састав са чепем
Житком глином премазује
Да комина ври
Ал ваздух не повукује.

Месец стидан се појављује
Слатки умор
У теб се подвукује
Радојка трпезу поставила
С разне ђаконије
Па  се домаћински
Берачима зафаљује.

Настави са читањем “ОБРАСМО ГРОЈЗЕ – Живојин Манојловић”