Slušam kako vetri nad dolinom huče
mesec nemo senke po livadi ganja
uplašena eja u tami jauče
ogrnuta plaštom od trnja I granja
I brezu u gaju prekrila je tama
tiha majska rosa krošnju joj zaliva
podno stabla srna uplašena,sama
ophrvana bolom mladunce doziva
Samo noćni leptir crnilu se divi
nad dolinom pleše kao dobra vila
raduje se što će noćcu da preživi
pre no što mu sunce sprži nežna krila
O milosti Božija što bih poriv krio
celim svojim bićem vilama se divim
da se opet rodim ja bih leptir bio
samo jednu noćcu srećan da prożivim.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
21.02.2026g.
(Прочитано: 35 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.103.199 пута)
Lepo.
Lestvica je podignuta visoko.
Hvala poštovani prijatelju. Svako dobro.