
ОБРАСМО ГРОЈЗЕ
Обрасмо гројзе
Из Радојкино
Од мираз лојзе.
Милина њојзе.
А имало
Две приколице
С издигнуте канате
Вршне сам да знате.
Сиђомо с брда дома
Право пред бачвару
Укопану,од камена зидану
Од прадеде-стару.
Муљача дрвена
Са три озубљена ваљка
Сачињена
Лагано и обрћеш
Зрно праска
Сокем из њега и љуском
У кацу истица
Запетљаним петељкама
Ко на лековит извор,
Кад вода дотица
Руке улепљене
Не мож прсте да раставиш
Од сласти комине и шире
Будуће вино правиш.
А мирис…..
Мирис се шири по авлие
И даље низ сокаце
Мирис на јесењи берићет
Младост
На снаше кад преко крова
Сито баце.
Бачва навршена
Домаћин отвор замандаљује
Састав са чепем
Житком глином премазује
Да комина ври
Ал ваздух не повукује.
Месец стидан се појављује
Слатки умор
У теб се подвукује
Радојка трпезу поставила
С разне ђаконије
Па се домаћински
Берачима зафаљује.
© Живојин Манојловић, Крушевац