LJUBAV, UPRKOS SVEMU – Zoran R.Tomić

LJUBAV, UPRKOS SVEMU
Njoj

“Na kraju krajeva, čitava civilizacija je jedno veliko potiskivanje”.
(Kristof Hajn, “U vezi sa strancem”)

Katkad pomislim da je ljubav prâva jedino ona neostvarena,
Nesrećna.
Da trajajuća je samo ona koja je u srcu za(o)stala,
Kojoj u susret nije slična pošla,
Ili je od njih, nekada bliskih lica dvoje, jednome prebrzo zauvek prošla.
A možda se ljubav žalostiva u sebe povukla, nevina, snena,
Usamljena.
Pa mi se mestimice čini da je baš nemoguća ljubav ona najjača,
Autentična, potpuna,
Iz duše, iz središta srca izviruća.
Iako je platonska od brojnih nazvana,
Nesudbinska,
Čak zbiljski nepostojeća.

Настави са читањем “LJUBAV, UPRKOS SVEMU – Zoran R.Tomić”

MILIJANA – Zoran R. Tomić

MILIJANA

Milijana – predstavi se Ona u jednoj reči,
A ja videh svetlo lice, ljupki svedeni osmeh sedefastih zuba,
Usana svilenih koje zanosne zvuke ritmički tvore,
I plemkinje rasne stas, raskoš lanenog torza i vretenastih nogu,
Dubokog mora modroplave blistave oči.

U njoj je beše nevinosti snega,
Stidljivosti tek naziruće zore,
Šarmantne lepršavosti nežne ptice,
Mekoće kestenjaste talasaste kose,
Mirisa diskretnog belog laganog vina,
Primamljive svežine jutarnje šumske rose.
Настави са читањем “MILIJANA – Zoran R. Tomić”

DELIKATNA – Zoran R. Tomić

Zoran R. Tomić, Beograd

DELIKATNA
“Pejzaži naše mladosti, zajedno s pričama iz detinjstva, lepim i ružnim, oblikuju nas i stvaraju ono što smo danas”. (Šeli Rid, Teci kao reka)

Susreli smo se osamdeset i neke na Pravnom fakultetu,
Predavanja sam joj neko vreme držao,
Nisam je odmah među ostalima zapazio,
A nije se naročito ni isticala,
Možda me time baš i privukla,
Kao i držanjem otmenim,
Odmerenim pogledom kojim je moje časove pratila,
Ozbiljnošću, svetlošću pravilnih crta duguljastog lica,
Da – i zagasitim nijansama odeće i obuće koje je najčešće nosila.
Što sam kasnije tek zaključio,
Kada sam po ko zna koji put naš originalni “film” od početka odmotavao.

I okonča se zimskog semestra nastava,
Onda januarski praznici minuše, a i ispitni rok se primače kraju.
Sretoh je u hodniku jednom, slučajno dakako,
Blizu mog kabineta.
Zaustavih je da pitam kako je,
Osmehnu se uzdržano,
Odgovori da je umorna jako,
Da je moj predmet kod drugog profesora nedavno izuzetno uspešno
položila,
Da se baš sa Međunarodnog prava razočarana vraća,
Tog dana neodržanog, odloženog ispita.
Pozvah da je počastim kafom što je Upravno tako lako iz prve prošla
Ona ne odbi,
Uđe polako, oklevajući,
Uočih jasno da je vitka, premda omalena,
Naglašeno ženstvena iako nenašminkana,
Gospodstvena.
Učini mi se blaga, skromna, prirodna,
Ljubazna, no razumljivo na distanci, samosvesna.
Na brojne naslove na mojim policama diskretno je motrila,
U odnosu na njih, prema meni bila je nekako hladnjikava.
Stiže ubrzo i kafa, no razgovor nije tekao lako,
Nešto je u njemu zapinjalo, smetalo.
Predložih joj da uzme koju god knjigu hoće,
I da mi se javi kad je pročita,
Bez ograničenja, bilo kada.
Ona izabra staru istorijsku jednu, zahvali se i brzo ode,
Ostavljajući u meni osećaj naprasne praznine,
Svežinu naglo uviruće bistre uzburkane vode,
Pa i zapanjujuće teskobe.
Doista, osvajaše me cela njena pojava, stas i glas,
I radoznale oči mlade neodlučne srne.
Настави са читањем “DELIKATNA – Zoran R. Tomić”

НЕЉУБАВНА – Зоран Р. Томић

НЕЉУБАВНА

Мила је била и остала, лепршава Она,
Није се од сијасет надошлих година нимало уморила.
Непосредна, тачна, побожна,
А одлучна, стрпљива, скромна,
Духовно богата, стамена,
Витка, женствена, и даље згодна.
Породици и свом родном крају привржена,
Спортски дисциплинована,
Слутим у друштву омиљена,
Озбиљна а само наоко строга,
Пријатељски настројена,
Преовлађујуће одмерена
А емотивна, себе свесна.
Упркос славној прошлости такмичарској
Нимало охола, ни уобажена.
Напротив – крајње природна,
Једноставна, са собом усклађена.
Топла.
Ономад се једва познавасмо те мало је у сећањима има,
Нађе се ипак каткад у оним старим лутањима,
Па и у мојим песмама,
Давним ритуалима.
Но, места понајвише заузима у некдашњим маштањима,
У минулим испрекиданим сновима.
У данима и ноћима магле,
Са хладним ветром, опалим лишћем усковитланим
Напоредо са косо шибајућим кишама.
Младости наше прохујалим капима.
Али са сјајем постојаним у још радозналим очима.
Настави са читањем “НЕЉУБАВНА – Зоран Р. Томић”