Дан: 4. фебруар 2024.

ШТА ЈЕ ЉУБАВ – Жељко Перовић

#željkoperovićžespПјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА

Љубав је жеља смјела у којој све забране престају да важе! Није само бити заљубљен, љубав је вољети мјесто рођења, бијелу кућу са три степеника, зелени поток и ораноцу као дукат жуту. У љубави се и немогуће деси!
Љубав није у љепоти која се погледу нуди, љубав свој кључ у доброти чува и у срцу крије!

ШТА ЈЕ ЉУБАВ

Љубав је у пољупцу
Који лицу мијења боју,
На дугмету распуштена
Жеља смјела,
Додир рука преко нагог тијела,
Ноћни мирис голих рамена
И сјај прамена.

Љубав је чежња
Којој се тијело преда
И кап сузе радосноце
Кад клизне низ лице,
Са радија пјесма сјетна,
Један човјек и једна жена.

Љубав је мисао скривена
Која чека
Да крилати родном крају,
Гдје самују
На брдашцу бијела кућа,
Са три степеника,
Као дукат ораница жута
И зелена вијугава ријека!

PESMAMA VAS ČUVAM

 

 

Ne otvaram srce kao nekad davno,

samo mali deo od njega mi osta;

bilo je veliko, prostrano i ravno,

obilata gozba za nezvanog gosta.

 

Vešto krijem dušu od očiju tuđih,

previše lepote drugima je dala

ne imade boljih, hrabrijih i luđih,

da gore i ginu k’o ja što sam znala.

 

Još uvek verujem u ljubav i snove,

u osmehe nežne koji krase lice;

volim čežnju noći pre svitanja zore,

svetlost lepog oka ispod trepavice

 

Svoje misli tiho sakupljam i zbrajam,

tišinom ih množim k’o zvezdana jata;

sve vas nežno grlim i pesmama spajam,

čuvam vaše duše rimama od zlata.

 

Dragana Milenković

О ЉУБАВИ – Хана Мехмеди

О ЉУБАВИ

И никад се нису срели,
А сви знамо колико би то хтели.
У свакој души сакривена бол лежи,
Неуморно чекајући да љубав све реши.
Поред њега читав космос стоји,
А у мислима му ужарена звезда
мелодију срца кроји.
Сунце топи лед у дворишту,
А љубав лед у тајном скровишту.
Тајно скровиште је наизглед тесно,
Али то је једно чаробно место.
У сред поноћи месец очарава сјајом,
А звезда то дефинише правим ,,рајом“.
И још увек се нису срели,
А сви знамо колико би то желели.
И свако од њих гаји неку наду,
А заборавља на то да ће је
изгубити младу.
Теже је чекати,
Још теже веровати.
Срешће се они некад,
А несуђена љубав постаће љубав века.

Настави са читањем “О ЉУБАВИ – Хана Мехмеди”

PELERINA – Nikolina Perić

PELERINA

Vodi li te?
Oslušneš li?
Ili od nje bežiš
Ne spuštavši maske
Koje uspešno nosiš
Jureći validnog sebe
Ko želiš postati?

Gospodi li te?
Odustaneš li?
Ili nastavljaš da grešiš
Gutavši iskrene opaske
Ti se i dalje ponosiš
Tesnu kožu kost grebe
Šta će ostati?

Na tome putu
Odupireš se raju
Ne marivši
Za postojanje ožiljaka
Odrekavši se misli
I ne primetivši
Da strahovi su stisli

Precrtavaš boju žutu
Odbacuješ spoznaju
Iskonsku lepotu krarivši
Bežeći od sopstvenog mraka
Koliko smo toga potisli
Ne shvativši
Da vozovi su otišli

Tamo
Prošavši
Mesto na kom je na početku bila
Duša kmeči
Ka bolu hrli
Sva ta u tebi praznina
Nije tvoja istina

Gde sve reči ne znamo
Došavši
Nije te pobedila
Tragam šta je leči
Dozvoli da te zagrli
Dok sa grudi čađava prašina
Postaje novog života pelerina
Настави са читањем “PELERINA – Nikolina Perić”

Срце -Здравка Пап

Пресеци мук
и кажи наглас
шта мислиш о љубави,
у крилу несрећних и тужних.

Замириши срце
пољупцима врелим
и немој да бежиш
од онога што те чека.

У чекању
појави се суза
и тражи немогуће,
да процвета и постане
цвет љубави и среће.

Смеј се,
и кад би плакати хтела!
У срцу је радост и жеља,
пусти је да игра и пева.

НОЋ ВИНА И ЉУБАВИ – ДРАГАНА МИЛЕНКОВИЋ

НОЋ ВИНА И ЉУБАВИ

Заноћио цвет на откосу траве,
чежња је заспала у наручју биља;
звезде се ноћас на чокоту плаве,
опијене мирисом грожђа и смиља.

Спустила се роса у сокове зрна,
ту ће се сакрити обећана срећа;
неко пребира по прстима струна
и тражи песму уз пламен свећа.

Рекама опојним немири теку,
таласи сећања ка ушћу воде;
траже једну стару, љубав далеку,
где живи чежња и море слободе.

Вино ће потећи кроз вене живота,
грожђе к’о и цвеће почеће да вене;
кад нестане мирис, његова лепота,
остаје тајна у очима жене.

(C) Драгана Миленковић, Врњачка Бања

Категорија: Одрасли песници

ЉУБАВ И ВИНО – Мира Томић

Мира Томић, Mladenovac

ЉУБАВ И ВИНО

Дали ме вино опије
Или оно што се крије?
Љубав та вечита тајна
А замисао и осећај бајна.

Када те погледам у глави ми се заврти
И знам да ћу те волети до смрти.
Љубав је јача од сваког вина и пића,
А осећају је сва жива бића.

Када се помеша љубав и вино
Свакоме је лепо и фино,
Лепо је пити црвено,бело или розе вино,
А још лепше волети силно.

Љубав опија јаче од вина,
А  то свако срце у себи има.
Да буде опијен тим рајским пићем
И да има потребе за сродним бићем.


Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО – Мира Томић”