НОЋ ВИНА И ЉУБАВИ
Заноћио цвет на откосу траве,
чежња је заспала у наручју биља;
звезде се ноћас на чокоту плаве,
опијене мирисом грожђа и смиља.
Спустила се роса у сокове зрна,
ту ће се сакрити обећана срећа;
неко пребира по прстима струна
и тражи песму уз пламен свећа.
Рекама опојним немири теку,
таласи сећања ка ушћу воде;
траже једну стару, љубав далеку,
где живи чежња и море слободе.
Вино ће потећи кроз вене живота,
грожђе к’о и цвеће почеће да вене;
кад нестане мирис, његова лепота,
остаје тајна у очима жене.
(C) Драгана Миленковић, Врњачка Бања
Категорија: Одрасли песници
(Прочитано: 105 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 805.538 пута)
Маестрално поштована песникињо!
Hvala najlepše profesore. ✍️🍀🙋
Predivno poezija-krasna pjesma
..
Veliko Pozdrav