Добродошли!
Баци на мене
Све речи без главе
Нек пољем теку
И гину честите главе
Баци на мене
Све што те боли
Носићу са собом
И нећу престати
Да те волим
Баци на мене
Проклетство и страх
Извући ћу се из свега
Са жељом у оку
Да будем твоја
Баци на мене
Срамоту твоју
Сакрићу је у њедра
И признати да је моја..!?
Одрпан, сетан, није ти важно име,
с кантицом у руци претужан си сео;
на басамак ледни у сред циче зиме,
да ли си некада плакао и јео?
Ти по оброк идеш пет дана на казан,
идеала немаш, све се живо сруши;
спознао си старче шта је стомак празан,
кад стане у грлу и почне да гуши.
Ратни си ветеран окићен ордењем,
све што си имао држава ти узе;
дадоше ти пушку, а сад би камењем,
покушаваш своје да сакријеш сузе.
Копоран изношен препун ти ордења,
са њиме покриваш очи, лице, уши;
док кашиком трпаш у уста знамења,
да не види нико како све се руши.
У причи
у којој и ђаво
има право да каже
шта мисли и како треба
истина никад није прогледала.
И све је у лажи
и забораву који нас тера
на нови почетак.
У безобразлуку
и истини која вришти
никад речи
која нас води
у нову будућност.
И сад се кајеш
у тишини и самоћи
што ниси рекла
гласно и јасно
оно што чекаш.