НИСАМ МOГЛА -Здравка Пап

Нисам могла
пронаћи мир у тренутку
среће, туге и беса.
Бројим до десет
да се смирим,
лаж ме погоди
у сред срца,
мир желим
с обе руке.

Нисам могла
песму да запевам
кад душа плаче,
почнем да јецам
и успомене у сузама
по јастуку слажем.

Нисам могла
зло да пожелим,
душу да нахраним,
срећа ми крива није.
Од љубави извежена,
моја је умрла давно
у додиру лажном.

Нисам могла
истину да кријем
и претварам се лажно,
а знам да патиш и плачеш
више од мене
и да туга твоја
буде утеха моја,
нисам могла!

ЉУБАВ И ВИНО – Драгица Илић


Драгица Илић – Панчево

ЉУБАВ И ВИНО

У себи носе моћ и чаролију
опојну, слатку и жестоку.
Поруку шаљу кроз ужитак
док чула стварају параноју.

Баршунастим додирима
свиленкастим укусима,
раскошно исписују ноте
мелодијом својом срца кроте.

Питкоћом својом изазову тајну,
вечне помаме у бескрају.
И љубав заволи вино,
и вино испија љубав.

Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО – Драгица Илић”

ЛАБУД И ЉУБАВНА ПЈЕСМА – Валентина Милачић


Валентина Милачић, Бања Лука

ЛАБУД И ЉУБАВНА ПЈЕСМА

Сутон је,
стуб, из језера једро,
на њему галеб чучи,

боје на хоризонту
несвакидашње за децембар,
патке и гуске клизе по води,
неколицина шетача у журби.

Један лабуд молу пришао ближе,
непомичан дуго мирује на води,
урони каткад и крилима
све око себе забијели,

лабуд, бисер језера,
крилима плијени тајне
неба и воде,
слијева боје, стихове,
у слику љубавне пјесме.

Настави са читањем “ЛАБУД И ЉУБАВНА ПЈЕСМА – Валентина Милачић”

DOK VINO SE PENUŠA I  K’O RASINA TEČE – Maja Đukanović


Maja Đukanović, Čačak

DOK VINO SE PENUŠA I  K’O RASINA TEČE

U stvari, kad bolje razmislim,
Život je naš,
K’o buteljka vina,
Ponekad gorka,
Ponekad fina.
Na stolu stoje
Spojene čaše,
Isprepletane
K’o sudbine naše.
U jednoj je pelin,
U drugoj je med,
Ispijam onako kako
Na koju dođe red.
Vino me polako
Obara s nogu,
A ja se borim
Koliko mogu.
Kroz glavu mi teče
Hiljadu reka,
Osim onih glavnih,
Tu je i pritoka neka.
I te mi pritoke
Haos prave,
Kad prodube vir
U potiljku moje glave.
Pa me povuku
U dubinu jaza,
A meni se čini
Da tu je baza.
Da od te osnove
Moram poći,
Kroz reke života
Do sebe doći.
Kako bih pronašla
Onu sebe pravu,
Razbistrila od vina,
Već pognutu glavu.
A vino protiče
K’o Rasina dalje
Ostavlja poneki ožiljak
Da u meni traje.
U tom se magnovenju
Otreznim istog trena,
Od mene ostala je
Još samo sena.
Pred tobom razgolićena
K’o kip uspomena stojim,
Navikla da i poraze
U pobede brojim.
Vino mi pitko
Šenluči po glavi,
I tad ti priznam
Da jedini si i pravi.
Pa ti se polako
Pod kožu podvučem,
Da te ljubavlju opijenog
Još jednom dotučem.
Настави са читањем “DOK VINO SE PENUŠA I  K’O RASINA TEČE – Maja Đukanović”

ZAKLETVA – Jovana Knežević

Jovana Knežević, Vlasteljice – Kaona

ZAKLETVA

Morski valovi mirno ljube obalu,
dok se gledam u tvojim očima.
Ljubav i vino slave tu,
Spojeni u jednoj čaši, kao dva prijatelja.

Poljubac nežan
i slatka kapljica vina na usnama tvojim,
obuzeće me kao čaroban san.
Kroz trenutke sreće, put ka srcu tvom krojim…

Koračamo pustom obalom, zagrljeni,
u nadi da će nas ljubav voditi.
Osećajem, snažnim kao plamen, smo ispunjeni
i da prestane, neću dozvoliti.

S godinama, vino sazreva,
a naša ljubav pravi ognjište.
Jednog dana, čuće se svadbena zvona i moja zakletva:
„ Do poslednjeg daha, voleću te.”

© Jovana Knežević

Настави са читањем “ZAKLETVA – Jovana Knežević”

САМО ЋУТИ – Марија Проданов


Марија Проданов, Сомбор

САМО ЋУТИ

Немој да ми причаш да ти је жао,
јер ти си тај ком није више стало.
Касно је за праштање,
пало је у воду сво моје маштање.

Шта да ти верујем
кад лажеш све што кажеш,
да била сам ти све
кога лажеш?

Мислила сам да неће ништа да нас растави,
ко ће сада мене поново да састави?

Никад никог слушала нисам
кад су рекли да си казна,
али ово све сам сама
ипак морала да сазнам.

Тражио си моје друго лице
мени одавно више не свиће
све је то због нас,
у коме сада да нађем спас?
Настави са читањем “САМО ЋУТИ – Марија Проданов”

ПРЕТАКАЊА – Љиљана Соколовић

 

 

 

 

 

 

Љиљана Соколовић, Прокупље

ПРЕТАКАЊА

Чекам да ме отвори то вино,
Затворено и устављено
Задатим, а унапред издатим
Оквирима,
Тим слабашним стакленим границама,
Хладним сутрашњим крхотинама,
Што покушавају да зауздају
Величанствене пламтеће светове
У твом оку.
Хрлим ти сваким наредним гутљајем,
Све извесније и све лакше,
Мекано и опојно,
Детиње чисто и огољено.
Радосно расцветавам и свесно самоуништитељно
Подижем своја једра пред овом буром што надолази.
Сваким гутљајем исписујем нове најтише речи
На твојим уснама, тек испиљене.
Чекам да ме отвори то вино,
Да се винем у твоје дубине
И коначно отворим себе, заробљену и устављену
Задатим, а унапред издатим оквирима.
Неустављена силина једино љубављу уобличена,
Вино што нас пресипа, растаче и васкрсава.

Настави са читањем “ПРЕТАКАЊА – Љиљана Соколовић”

УМОРНА ОД СВЕГА-Здравка Пап

Уморна од свега,
од земље до неба,
туге, среће и љубави,
руку које мазе
и причају да те воле,
увојака што се мрсе
и усана које љубе,
па се после кају,
срца које лаже,
за љубав ће
и да умре.

Уморна
од песме
коју пишем
и не желим
да ме лажу.
Истина ће снагу
да ми врати!