Ne otvaram srce kao nekad davno,
samo mali deo od njega mi osta;
bilo je veliko, prostrano i ravno,
obilata gozba za nezvanog gosta.
Vešto krijem dušu od očiju tuđih,
previše lepote drugima je dala
ne imade boljih, hrabrijih i luđih,
da gore i ginu k’o ja što sam znala.
Još uvek verujem u ljubav i snove,
u osmehe nežne koji krase lice;
volim čežnju noći pre svitanja zore,
svetlost lepog oka ispod trepavice
Svoje misli tiho sakupljam i zbrajam,
tišinom ih množim k’o zvezdana jata;
sve vas nežno grlim i pesmama spajam,
čuvam vaše duše rimama od zlata.
Dragana Milenković
(Прочитано: 88 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.555 пута)
