U polumraku sobe, u polusnu
ja te polusetnim glasom dozivam.
Do pola te vidim, od pola sam na dnu
i pola tri je, tad se niko ne skriva.
Do pola te volim onda kada odeš,
a kada si tu ja cela sam.
I ni sama ne znam da li sam svesna
zašto te do pola osećam.
Polučujni tonovi tvoga glasa
unose nemir u moj polovni mir.
Govoriš kako nam nema spasa,
upoznajem sopstvenih misli vir.
Od pola te puštam, do pola se borim,
samo sam na pola ja uvek ja.
Pokušavam za sebe tebe da stvorim,
dok svetlost u mraku samo napola sja.
U polumraku sobe, u polusnu,
ja te polusetnim glasom dozivam.
Do pola te vidim, od pola sam na dnu
i pola šest je, tad se niko ne skriva.
