Категорија: Maja Marinković

LJUBAV – Maja Marinković


Maja Marinković, Subotica – Irska

LJUBAV

Koliko vode u mom telu ima,
toliko sam od ljubavi sačinjena,
misterijom njenom obavijena,
pa zauvek ostaje nedokučiva.

Možda samo u tišini snova
postoji način kako da iskažem
da od boje ljubavi mi nema draže,
nit’ zvuka do njenog slasnog zova.

Nalazi se u isto vreme
u visinama, kao i dubinama,
prepliće se sa svačijim sudbinama
čijih težina sobom spira breme.

Mogla bih život ljubavi da posvetim
i kroz ove reči shvatam
da ljubav život je,
svojom mi milošću pomaže da osvestim
da najlepše može da me okrepi
ljubav, kad njene prihvatim darove.

Настави са читањем “LJUBAV – Maja Marinković”

Strah

Govoriš uporno da tvoj strah lik nema,

ni sam nisi svestan njegove moći,

a dobro znaš šta se to sprema

kad se pretvoriš u bezbroj neprospavanih noći.

 

Usnula tišina grebe na vrata pakla,

to se misli tvoje vraćaju da gore,

u pepeo pretvore sve što nije od stakla,

samo tako mogu nove zablude da stvore.

 

Vetar huči kroz tvoje praznine,

vrata za sobom istina zatvara,

ne uspeva laž da zaživi od tmine,

samo postaje bezlična utvara.

 

Svojim te kandžama sve dublje vuče,

kao živim peskom povlačen nestaješ,

i što se više boriš, sve više si utučen

i pokopan si, da dišeš prestaješ.

 

Neću nikome reći da znam

čega se plašiš kada si sam.