
ЛОПОВЛУК
Срео је старца далеког времена,
носио је оловне године, мучила га туђа срамота,
није могао да схвати, како се то може,
у лице лагати?
Залутао од некуд, где лажи нема,
није ишао даље.
Плашио се да не сретне неког,
како срећу пере његовим именом.
– НИЈЕ ЛАКО НИ ГЛУПОМ, НИ ПАМЕТНОМ,
НЕ ЗНА СЕ ШТА ЈЕ ГОРЕ?
– КАД САГЛЕДАМ СВОЈ ЖИВОТ, БИЛО ЈЕ ТО И УВЕК
САМОДОКАЗИВАЊЕ БЕЗНАЧАЈНИМ ЉУДИМА.
БЕЗНАЧАЈНИ СУ МЕЂУТИМ БИЛИ ИТЕКАКО ЗНАЧАЈНИ, ШТО САМ СЕ ВИШЕ
УПИЊАО, ОНИ СУ МЕ ЈЕДНАКО ИГНОРИСАЛИ.
– НА МОРУ МИ ЈЕ РЕКЛА ЖЕНА ИЗ КРУШЕВЦА: КАДА ОДРАСТЕШ
БИЋЕШ НЕСРЕЋАН СТРАШНО, ДА САМ ЈЕ БАР УПИТАО ЗАШТО?
– ЖЕНЕ СУ ТРАГИЧНО БИТНА СТВОРЕЊА.
– ШТА МИСЛИМ О СЕБИ, НАИВНА БУДАЛА.
© Андреја Ђ. Врањеш
(Прочитано: 76 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.158 пута)