ЗАГЛЕДАН ДАЛЕКО
Супрузи Миљи
Застао је, гледао у жену,
познату блиску, у сатену плавом,
кад сећања ненадана крену,
кад лепоту гледаш оседелом главом?
Ако она није, очи ће се застидет варљиве,
зар још мисли теку у смислено давно,
вратит немогуће, није изводљиво,
усне, лице , тело, биће раздрагано.
Зато кренимо намо, кад заболе дани,
склонимо се у зоре лење, у бесане ноћи,
тамо гда је наше освануло дело,
где на зиду сваком, видиш
слику драгу, видиш миле очи.
