ОМАЖ – Драган Ћирковић Спикиноза (1954. – 2023.)

 
Драган Ћирковић Спикиноза, (-рођен у Крушевцу, далеке 1954-те године, премунуо 26.6.2023. године) по занимању, шумарски техничар. Живео и радио у Великој Ломници. Био је планинар, музичар, риболовац, песник. Био је члан КУД-а „Р.Ј. – Јакша” у Великој Ломници, где је радио као глумац- аматер, аматерски редитељ, музичар. Свирао је све народне инструменте, гитару, клавијатуре. Био је члан сајта “ПоезијаСЦГ” од његовог оснивања. Био је члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Поезију је писао од раног детињства. Песме је објављиовао на сајту www.poezijascg.com, www.poezija.rs, часопису ПоезијаСРБ, и бројним зборницима. Нека му је вечна Слава и Хвала!

 

ПРОСТОТА МОЈЕ ДУШЕ

Виђење моје дође однекуд
Ил су то само искре
Хтео сам да видим крај
Ал све већ виђено беше
И настаде тама
Ехо мог гласа дође однекуд
Ил је то у мени олуја
Хтео сам да зовем из свег грла
Ал није било гласа
Свуда тишина
И моја тражења дођоше однекуд
Или је то вешта варка
Трчећи сам тражио свуда
Ал ничег није било
Јер ничег и нема
Бескрајно срећан
Због таме тишине
Због празнине
Смело крочих у нови дан

Настави са читањем “ОМАЖ – Драган Ћирковић Спикиноза (1954. – 2023.)”

ВАЛЕНТИНА КОЈЕ НЕМА – Драган Ћирковић


ВАЛЕНТИНА КОЈЕ НЕМА

Тражио сам те свуда ал те није било
Кога да питам да ли те сања
Опанци поцепани одело у ритама
У празаном свету бездан ме прогања

Ти си као сновиђење као машта
Случајни сусрет у времену и крај
Улице су препуне слепих бескућника
Небодери торњеви купoлe и сјај

Да ли те неко осим мене жели
Можда те неки  несрећник има
Безгрешна напуштена деца плачу
Свет је препун чађавог дима

Прогања ме она твоја туга у гласу
Да ли те је неко можда срео
Цвеће без мириса процветале трешње
Ни снег није више као некад  бео

Настави са читањем “ВАЛЕНТИНА КОЈЕ НЕМА – Драган Ћирковић”

БЕЗИМЕНОЈ – Драган Ћирковић


Драган Ћирковић (први слева) говори стихове на СУПЕСУ 2007

БЕЗИМЕНОЈ

Угледах те,
 у јефтином локалу,
са жељом у очима.
Насмешила си се,
 не знам чему
и невешто крила,
 нестрпљење.

Сажаљење, не,
дивљење је то,
што осетих тада.

Када приђох твом столу,
као голу да те видех:
све твоје чари,
твоје тело,
у погледу блуд…

Настави са читањем “БЕЗИМЕНОЈ – Драган Ћирковић”

БАЧИЈЕ – Драган Ћирковић


БАЧИЈЕ


Посвећено деди Милосаву


Једном се тако реших да кренем
код свога деде старог пастира.
Зажелех одједном врућу проју,
уз мало доброг овчијег сира

Спаковах храну у малу торбицу,
обукох дебели зимски капут.
На главу ставих велики шешир
и кренух уз стрм и смрзнут пут

Дуго сам тако стазом ишао,
дивио се гранама пуним иња.
Најзад стигох на врх брда,
преда мном пуче долина дивна.

Почех да силазим доле низ брдо,
кроз густу шуму. снежни лом…
На пољаници поред потока,
угледах дедин мио дом.

Као да ме је видео кроз прозор свој,
мој деда стари изађе тада.
Одкуд ти, рече он весело,
кад ова гадна зима влада.

Био је то весео сусрет,
деда је био радостан и чио.
Стално се некако чудно смешкао
и стару жуту ракију пио.

Било је овчијег сира и вруће проје,
пршута старог годину дана,
кајмака масног, врућег млека
и велика вешалица, сува и слана.

Настави са читањем “БАЧИЈЕ – Драган Ћирковић”

ЧЕДНОЈ ЉИЉАНИ – Драган Ћирковић

ЧЕДНОЈ ЉИЉАНИХтео сам да ти напишем песмуАли не умем не знам какоПишем па бришем и све такоОпет испочетка Хтео сам да напишем песмуО Теби и себи и свима намаШто горимо као сламаКад се љубав десиО томе како се светови руше Како се тад разум губиКако се безгрешно љубиЧитава васиона и миш у житу Како се … Настави са читањем “ЧЕДНОЈ ЉИЉАНИ – Драган Ћирковић”


ЧЕДНОЈ ЉИЉАНИ


Хтео сам да ти напишем песму
Али не умем не знам како
Пишем па бришем и све тако
Опет испочетка

Хтео сам да напишем песму
О Теби и себи и свима нама
Што горимо као слама
Кад се љубав деси

О томе како се светови руше
Како се тад разум губи
Како се безгрешно љуби
Читава васиона и миш у житу

Како се велика царства руше
Хиљаде хиљада људи гине
У све човекове врлине
Изгубе своју вредност

Како се тад непријатељу зло прашта
Како се тад пријатељ заувек губи
Због девице која се љуби
И родитељ се заборавља

Али шта кад се та љубав изгуби
Тад читав свет постане тама
Душа плаче срце се слама
А бездан постаје васиона

© Драган Ћирковић