
ВАЛЕНТИНА КОЈЕ НЕМА
Тражио сам те свуда ал те није било
Кога да питам да ли те сања
Опанци поцепани одело у ритама
У празаном свету бездан ме прогања
Ти си као сновиђење као машта
Случајни сусрет у времену и крај
Улице су препуне слепих бескућника
Небодери торњеви купoлe и сјај
Да ли те неко осим мене жели
Можда те неки несрећник има
Безгрешна напуштена деца плачу
Свет је препун чађавог дима
Прогања ме она твоја туга у гласу
Да ли те је неко можда срео
Цвеће без мириса процветале трешње
Ни снег није више као некад бео