ЧЕДНОЈ ЉИЉАНИ
Хтео сам да ти напишем песму
Али не умем не знам како
Пишем па бришем и све тако
Опет испочетка
Хтео сам да напишем песму
О Теби и себи и свима нама
Што горимо као слама
Кад се љубав деси
О томе како се светови руше
Како се тад разум губи
Како се безгрешно љуби
Читава васиона и миш у житу
Како се велика царства руше
Хиљаде хиљада људи гине
У све човекове врлине
Изгубе своју вредност
Како се тад непријатељу зло прашта
Како се тад пријатељ заувек губи
Због девице која се љуби
И родитељ се заборавља
Али шта кад се та љубав изгуби
Тад читав свет постане тама
Душа плаче срце се слама
А бездан постаје васиона
© Драган Ћирковић
Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта