ВЕРУЈ У СЛОБОДУ – Родољубива поезија ПоезијаСРБ

У просторијама СПС-а у Крушевцу, 23.6.2023. године одржано је ВЕЧЕ РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ под називом ВЕРУЈ У СЛОБОДУ, посвећено борби за слободу Срба на Косову и Метохији. Програм су организовали Удружење песника Србије ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и ГО СПС Крушевац. Присутне песнике и посетиоце програма је поздравио Синиша Максимовић – председник ГО СПС-а Крушевац. Програм су водили Данијела Јевремовић члан Управног одбора  и Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије  – ПоезијаСРБ. У програму су учествовали чланови Удружења песника Србије  – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу: Љубодраг Обрадовић, Данијела Јевремовић, Мирослав Мирко Стојадиновић, Боривоје Бора Видојковић, Миљко Шљивић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић, Мирослава Смиљанић, Олга Раденковић, Милосав Ђукић Ћука, Првослав Пендић Пенда, као и сарадници и пријатељи овог удружења из Крушевца Вељко Стамболија и  Љубиша Шапоњић.

Данијела Јевремовић је прочитала песму ЕЛЕГИЈА МОЈЕ МЛАДОСТИ – Градимира Карајовића, члана извршног одбора ПоезијеСРБ који због болести био спречен да присуствује овом митингу поезије.  Даница Гвозденовић прочитала је песму ВОСТАНИ СЕРБИЕ – Бранка Мијатовић из Шапца, песму ДАН ПОСЛЕ Миће Живановића, песму СВЕТИ САВА – Томислава Милетића и једну своју песму. Мирко Стојадиновић је прочитао песму ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ – Драгојла Јовића, песму ИЗ КОЛЕВКЕ НЕМАЊИЋА мр Ратка Тодосијевића и једну своју песму.

На крају програма говорили су Гвозден Ђолић из Александровца и академик др Раде Биочанин. За Музички тренутак и овога пута били су задужени Љубиша Боровац и Дејан Живковић, који су одабрали одличан репертоар.

 


ВОСТАНИ СЕРБИЕ

Давно беше, али још се памти,
кад хероје рâђа српска мати;
кад се рâђа јунак до јунака,
којима се поносила мајка.

Колену се с колена прèноси,
како Србље вазда се пòноси;
чојством својим, својом крсном славом,
Лазаревом с` ореолом главом.
Настави са читањем “ВЕРУЈ У СЛОБОДУ – Родољубива поезија ПоезијаСРБ”

ŠESTI DAN

Oprosti Bože grešan sam bio,
gorko se kajem, uzalud postim;
dušu sam svoju mržnjom blatio,
nemoćan dušmanu da oprostim.

Pružih mu ruku iskrenog srca,
savest mi reče, daj čovek budi;
jednom rukom u potiljak puca,
drugom sablju zariva u grudi.

Mladoj lozi zatrovaše čokot,
ognjem tame dušman zemlju žari;
grožđe jede sad đavolji okot,
za vinograd niko i ne mari.

Bože sveti da l’ te nešto davi,
da l’ te duša sad tišti i mori;
što veliku grešku Ti napravi,
pa čoveka šestog dana stvori.

autor
Jovica N. Đorđević
24.06.2023g.