Ostani noćas, nikud ne idi,
pusti da čežnja nebo zarudi;
nek telo tvoje od strasti bridi,
pa sutra opet njegova budi.
Ostavi srcu još jednu ranu,
pusti da tiho čeznem u sebi;
ne ostavljaj suzu isplakanu,
znaš da to nikad podneo ne bi.
Haljinu cvetnu zorom obuci,
nek rosno jutro oči ti mije;
na licu novu čednost navuci,
kao da ništa ni bilo nije.
Pa njemu budi ljubav do veka,
nek vreme tiho ko reka teče;
ja ću iz prikrajka, iz daleka,
sanjati naše aprilsko veče.
autor
Jovica N. Đorđević
17.06.2023g.
