УЗДАХ
Ти као
Опојни мирис
Розетле
У слатку од шљива
Са језгом ораха,
Плениш
Присуством
Понеког уздаха.
Жедни
Станар
Вољеног срца,
Осладом
Сладим
Погледе.
Халапљиво
Гутам
Искрице страсти.
И даље ћу
Спонтано
Их красти
Од нас,
За нас.
Моравске кошаве
Неће стати…
Ни ми,
Посустати…
Јер Ти, као
Опојни мирис
Розетле
У слатку од шљива
Са језгом ораха,
Плениш
Присуством милог уздаха.
© Живојин Манојловић
О Аутору:
Живојин Манојловић, грађ. инг. у пензији. Рођен 1953. године у Крушевцу, ЦАРСКОМ ГРАДУ.
Са супругом Верицом има двоје деце. Носи титулу дуплог деде.
Пише љубавну поезију, поезију Моравског краја на етно сатиричан начин, носталгичну поезију, кратке приче веселих догађаја и еротске приче З. Моравског краја.
Написао је четири збирке песама и прича:
*Моравске Кошаве Љубав,
*Моравске кошаве Из Моега Краја или Смеј,
*С Колена На Колено и
*Унуке и Песници*